Откривена нова крвна група
Истраживачи из Велике Британије и Израела описали су нов систем крвних група код људи, МАЛ, и то након 50 година, откако је 1972. откривено да у крви труднице недостаје важан антиген.
Ово, чудно молекуларно одсуство научници су ријешили након 50 година, а истраживање је објављено у водећем часопису Америчког друштва за хематологију "Блоод".
"Откриће представља огромно достигнуће, коначно може да се успостави нови систем крвних група и можемо да понудимо најбољу његу ријетким, али важним пацијентима", рекла је специјалисткиња хематологије Луиз Тили из Националне здравствене службе Велике Британије.
Као што је познато, већина главних крвних група откривена је почетком 20. вијека. Потом је идентификован крвни систем Ер, који су истраживачи први пут описали 2022. године, а који утиче само на мали број људи. Исто важи и за нову крвну групу.
Претходно истраживање је показало да више од 99,9 одсто људи има антиген AnWj, који је недостајао у крви труднице из 1972. године. Овај антиген живи на протеину мијелина и лимфоцита, што је навело истраживаче да новоописани систем назову - крвна група МАЛ.
Када неко има мутирану верзију обје копије својих МАЛ гена, завршава са AnWj-negativnom крвном групом, као код труднице, преноси Б92.
Луиз Тили и њен тим су идентификовали три пацијента с ријетком крвном групом који нису имали ову мутацију, што сугерише да понекад поремећаји крви, такође, могу да изазову потискивање антигена.
МАЛ је веома мали протеин с неким интересантним својствима, која су отежавала идентификацију, а што је значило да мора да се настави истраживање, како би се прикупило још доказа.
Да би се утврдило да имају тачан ген, након деценија истраживања, тим је убацио нормални МАЛ ген у крвне ћелије, које су bile AnWj-negativne.
Познато је да протеин МАЛ игра виталну улогу у одржавању стабилности ћелијских мембрана и помаже у ћелијском транспорту. Претходна истраживања су показала да AnWj заправо није присутан код новорођених беба, већ се појављује убрзо након рођења.
Занимљиво је да су сви AnWj негативни пацијенти који су укључени у студију имали исту мутацију. Међутим, нису пронађене друге ћелијске абнормалности или болести које су повезане с овом мутацијом.
Ово, чудно молекуларно одсуство научници су ријешили након 50 година, а истраживање је објављено у водећем часопису Америчког друштва за хематологију "Блоод".
"Откриће представља огромно достигнуће, коначно може да се успостави нови систем крвних група и можемо да понудимо најбољу његу ријетким, али важним пацијентима", рекла је специјалисткиња хематологије Луиз Тили из Националне здравствене службе Велике Британије.
Као што је познато, већина главних крвних група откривена је почетком 20. вијека. Потом је идентификован крвни систем Ер, који су истраживачи први пут описали 2022. године, а који утиче само на мали број људи. Исто важи и за нову крвну групу.
Претходно истраживање је показало да више од 99,9 одсто људи има антиген AnWj, који је недостајао у крви труднице из 1972. године. Овај антиген живи на протеину мијелина и лимфоцита, што је навело истраживаче да новоописани систем назову - крвна група МАЛ.
Када неко има мутирану верзију обје копије својих МАЛ гена, завршава са AnWj-negativnom крвном групом, као код труднице, преноси Б92.
Луиз Тили и њен тим су идентификовали три пацијента с ријетком крвном групом који нису имали ову мутацију, што сугерише да понекад поремећаји крви, такође, могу да изазову потискивање антигена.
МАЛ је веома мали протеин с неким интересантним својствима, која су отежавала идентификацију, а што је значило да мора да се настави истраживање, како би се прикупило још доказа.
Да би се утврдило да имају тачан ген, након деценија истраживања, тим је убацио нормални МАЛ ген у крвне ћелије, које су bile AnWj-negativne.
Познато је да протеин МАЛ игра виталну улогу у одржавању стабилности ћелијских мембрана и помаже у ћелијском транспорту. Претходна истраживања су показала да AnWj заправо није присутан код новорођених беба, већ се појављује убрзо након рођења.
Занимљиво је да су сви AnWj негативни пацијенти који су укључени у студију имали исту мутацију. Међутим, нису пронађене друге ћелијске абнормалности или болести које су повезане с овом мутацијом.
