Поплаве стижу и у Хрватску: Спремно милион и по врећа и 300 људи на терену
Foto: Borna Jaksic/PIXSELL
Генерални директор Хрватских вода Зоран Ђуроковић коментарисао је водостаје ријека и могуће поплаве.
Источну и централну Европу поплаве су снажно погодиле, погинуло је 16 људи, хиљаде су остале без домова, а укупна се штета броји у стотинама милиона евра.
Циклон Борис и даље пријети, ријеке су набујале. Хрватској пријети опасност због Дунава. Остале ријеке су мање проблематичне.
"Имамо карте ризика и опасности од поплава. Сигурно да је овај један од пет највећих у повијести. Ово се може успоредити с 2013., око пола метра мање, због чега ће нама бити нешто лакше обранити се. Али, ту смо сви ми који се боримо против тога и на вријеме смо реагирали. Неуморно се радило прије, радит ће се и сад, дан и ноћ. То ће трајати око седам дана 0-24. До сутра ће се сложити обрана у Вуковару, а до недјеље планирамо завршити све активности па да се од понедјељка концентрирамо само на интервентне активности. Сад је више од 300 људи на терену, а послано је више од 10.000 врећа. У залихама ћемо имати око 100.000 врећа, укупно их имамо милијун и пол", истакао је Ђуроковић за Н1.
Споменуо је и да никаквог материјала не недостаје, као ни људства.
Дакле, Хрватска је спремна, без обзира на повећани ризик. Предвиђа и да не би требало бити угрожено нити једно насељено подручје.
"Имали смо довољно времена јер водени вал путује седам дана до Хрватске. Свим људима је сугерирано колики се водостај може очекивати, а и ми смо дали људе и средства. Од недјеље, кад завршимо са свим активности, главни фокус бит ће насипи јер они не смију попустити", закључио је Зоран Ђуроковић.
Одговорио је и на питање како се то могло избјећи?
"Нажалост, прије свега, климатске промјене и екстремне хидролошке прилике су допринијеле томе. А и та подручја су популацијом бројнија, густо су изграђена, ту су и пољопривредне површине, а и сузили су долинске профиле па је омогућено природно поплављење", рекао је па наставио:
"Тешко је дограђивати суставе. Они се традиционално раде. Проблем је направити десет километара насипа, а само у Хрватској имамо 4.100 километара насипа. У тренутку кад имате најаву екстремних прилика, насипе није могуће доградити, ако се то није направило годинама прије. Треба се прилагођавати климатским промјенама и учинити све да се дио вода нешкодљиво разлије."
Како је доживио начине одбране од поплава у Европи? Видимо да је парламент у Будимпешти попут острва.
"Мађарска има дугу традицију обрана од поплава и вјерујем да ће се боље обранити од других земаља. Њемачка, Аустрија, Словенија и Италија имају велике проблеме. Ми засад добро одолијевамо, без обзира на рекордне водостаје неких ријека. Све то прихваћамо без већих посљедица. Али, радити се мора, ништа не иде само од себе."
(Независне)
Источну и централну Европу поплаве су снажно погодиле, погинуло је 16 људи, хиљаде су остале без домова, а укупна се штета броји у стотинама милиона евра.
Циклон Борис и даље пријети, ријеке су набујале. Хрватској пријети опасност због Дунава. Остале ријеке су мање проблематичне.
"Имамо карте ризика и опасности од поплава. Сигурно да је овај један од пет највећих у повијести. Ово се може успоредити с 2013., око пола метра мање, због чега ће нама бити нешто лакше обранити се. Али, ту смо сви ми који се боримо против тога и на вријеме смо реагирали. Неуморно се радило прије, радит ће се и сад, дан и ноћ. То ће трајати око седам дана 0-24. До сутра ће се сложити обрана у Вуковару, а до недјеље планирамо завршити све активности па да се од понедјељка концентрирамо само на интервентне активности. Сад је више од 300 људи на терену, а послано је више од 10.000 врећа. У залихама ћемо имати око 100.000 врећа, укупно их имамо милијун и пол", истакао је Ђуроковић за Н1.
Споменуо је и да никаквог материјала не недостаје, као ни људства.
Дакле, Хрватска је спремна, без обзира на повећани ризик. Предвиђа и да не би требало бити угрожено нити једно насељено подручје.
"Имали смо довољно времена јер водени вал путује седам дана до Хрватске. Свим људима је сугерирано колики се водостај може очекивати, а и ми смо дали људе и средства. Од недјеље, кад завршимо са свим активности, главни фокус бит ће насипи јер они не смију попустити", закључио је Зоран Ђуроковић.
Одговорио је и на питање како се то могло избјећи?
"Нажалост, прије свега, климатске промјене и екстремне хидролошке прилике су допринијеле томе. А и та подручја су популацијом бројнија, густо су изграђена, ту су и пољопривредне површине, а и сузили су долинске профиле па је омогућено природно поплављење", рекао је па наставио:
"Тешко је дограђивати суставе. Они се традиционално раде. Проблем је направити десет километара насипа, а само у Хрватској имамо 4.100 километара насипа. У тренутку кад имате најаву екстремних прилика, насипе није могуће доградити, ако се то није направило годинама прије. Треба се прилагођавати климатским промјенама и учинити све да се дио вода нешкодљиво разлије."
Како је доживио начине одбране од поплава у Европи? Видимо да је парламент у Будимпешти попут острва.
"Мађарска има дугу традицију обрана од поплава и вјерујем да ће се боље обранити од других земаља. Њемачка, Аустрија, Словенија и Италија имају велике проблеме. Ми засад добро одолијевамо, без обзира на рекордне водостаје неких ријека. Све то прихваћамо без већих посљедица. Али, радити се мора, ништа не иде само од себе."
(Независне)
