- Муслимани данас прослављају Курбан-бајрам, један од два највећа празника у исламу. Обиљежавање празника везано је и за одлазак вјерника на Хаџ у Меку и Медину.

Курбан-бајрам или Дан жртве слави се четири дана. Првог дана Курбан-бајрама, очеви и мајке богато дарују своју дјецу и најмлађу родбину, а жене припремају богате трпезе за госте.

Празник се дочекује у кућама, а у зору се одлази у џамије на сабах-намаз, гдје се чека излазак сунца и клања Бајрам-намаз.

Велики број вјерника је јутрос у сарајевској Гази-хусрев беговој џамији клањао бајрам-намаз, што је била централна бајрамска свечаност Ријасета Исламске заједнице (ИЗ) у БиХ.

Бајрам-намаз у Беговој џамији је предводио и хутбу одржао реисул-улема Исламске заједнице Хусеин-еф. Кавазовић.
Реисул-улема је напоменуо да је за муслимане Курбан-бајрам празник жртве, вријеме у којем нас уче да будемо спремни поднијети и највећу жртву за вриједности које нас оплемењују у животу.

-Највећа вриједност коју носимо у себи јест вриједност вјере, савјесног и моралног поступања те слобода говора и увјерења - поручио је Кавазовић.

Поручио је присутнима да поново открију вриједности заједничког живота, бити за људе и уз људе је прва обавеза.
Бајрам-намаз је клањан и у џамијама широм БиХ.

Муфтија бањалучки Исмаил еф. Смајловић честитао је Бајрам свим муслиманима.

-Из Ферхат-пашине џамије у Бањалуци је упућена бајрамска порука данас да смисао и значај жртве у исламу значи јачање људских квалитета и допринос друштву за квалитетнији живот у овом свијету. Тако да, сви садржаји Бајрама које муслимани практицикују у овим данима имају за смисао да се подијели та радост са својим окружењем, породицом, комшијама, сарадницима и да заједнички јаче корачају у своје боље сутра - рекао је муфтија бањалучки.

Истакао је да су радосни што је и јавност заинтересована да се бајрамска радост шири и да се та порука снаге и квалитетнијег живота проноси даље.

Послије честитања, одлази се на гробље (мезарје), а потом кући гдје је, према правилима шеријата, све припремљено за жртву Курбана.

Курбанско месо се дијели на три дијела, од којих је један намијењен сиромасима, други родбини, а трећи се оставља у кући. Курбанско месо може се подијелити и немуслиманима, а циљ даривања је зближавање људи и неговање добросусједских односа.

Забиљежено је да је пророк Мухамед први дио меса који би одсјекао, као знак пажње и добре воље, увијек поклањао комшијама, хришћанину и Јеврејину.

Курбан-бајрам се назива и хаџијски, зато што се тога дана завршава главно годишње ходочашће Каби у Меки.

Хаџ је једна од пет главних вјерских обавеза пунољетних исламских вјерника, ако могу финансирати трошкове ходочашћа, не угрожавајући нормалан живот своје породице.

Хаџилук се не сматра само испуњавањем божје заповјести, него и доказом једнакости свих припадника исламске вјере пред Алахом, а циљ му је и потврда јединства и солидарности исламског свијета.

Обичај ходочашћа светих мјеста познат је и у преисламској Арабији, као и међу семитским народима.

Сви муслимански вјерски празници рачунају се по мјесечевој, а не по сунчевој години, а Курбан-бајрам је два мјесеца и десет дана послије Рамазанског бајрама.

(Глас Српске)