Босна и Херцеговина, али и посебно Република Српска и Федерација БиХ, убједљиво су најмање задужене земље у региону у односу на БДП, што може представљати шансу, али под условом да се потенцијални нови дуг инвестира у активности које стварају нову вриједност, унапређују инфраструктуру и развијају предузетништво.

Тренутно, укупан дуг БиХ је 13,1 милијарда КМ или 6,7 милијарди евра, што је тек мало више од 25 одсто БДП-а. Ако би се тај дуг спустио на ентитете, Република Српска задужена је око 38 одсто, а Федерација БиХ испод 20 одсто. С друге стране, дуг Црне Горе, рецимо, на крају првог квартала ове године био је 4,67 милијарди евра или 66,36 одсто БДП-а, Србије око 47,6 милијарди евра или 52,3 одсто БДП-а, док је јавни дуг Хрватске био 47,6 милијарди евра или 63 одсто БДП-а. У региону највише је задужена Словенија, чији јавни дуг износи око 43,7 милијарди евра, што је 69,2 одсто БДП-а.

"Познато је да је БиХ најмање задужена, што је јако добра макроекономска претпоставка и чињеница и то је дијелом каренси борда и вођења монетарне политике БиХ. Што се тиче будућих задужења, свакако да постоји потенцијал, али су међународни кредитори опрезни, врло често из разлога што власти на свим нивоима у БиХ кредитна средства не употребљавају у развојне сврхе. Углавном се кредитним средствима попуњавају буџетске рупе и социјална давања", рекао је за "Независне новине" економиста Дамир Бећировић.

Оно што је проблем код потенцијалног задуживања БиХ јесте и чињеница да нема превише извора, упркос томе што постоји значајна дугогодишња макроекономска стабилност која је већа и од многих земаља Европске уније.

"Као економиста свакако сам за задужење јер свака инвестиција, сваки развој тражи значајна финансијска средства, и нико не може акумулирати довољно капитала да сам гради цесте и квалитетнију инфраструктуру. Ако се за то задужујемо, и не само то већ и за предузетничку инфраструктуру као што је дигитализација, бољи системи финансијског плаћања итд., онда не треба имати ништа против", рекао је Бећировић.

Када се узме у обзир европски ниво дуга, Босна и Херцеговина и ту стоји поприлично добро. Укупан јавни дуг 20 земаља са Европом на крају 2023. године износио је 12.732 милијарде евра, што је 88,6 одсто БДП-а, а укупан јавни дуг 27 чланица ЕУ износио је 13.862 милијарде евра или 81,7 одсто БДП-а. У Европској унији најзадуженија земља је Грчка са дугом од 161,9 одсто БДП-а. Опште прихваћен критеријум када је у питању дуг је 60 одсто БДП-а, што се сматра и једном врстом границе, међутим у посљедњих неколико година све чешће тај критеријум се напушта.

"Земље као што је наша немају довољно домаће штедње да се са њом значајније развијају. Када дуг Републике Српске, Федерације БиХ и БиХ посматрате у односу на ЕУ, то показује добру фискалну позицију и има простора за ново задуживање. Ако је тај дуг добро инвестиран, уложен у оне активности које повећавају економску активност он је више него оправдан", рекао је за "Независне новине" Саша Стевановић, економиста.
​
Он каже да када се прати колико се задужимо и колико економије створимо да то указује на потентност инвестиција у нашем систему, а посматрајући тај однос могуће је процијенити и нов ниво дохотка на којем бисмо били ако се, рецимо, задужимо за додатних десет милијарди.

"Ако смо у претходном периоду на створен дуг од милијарду створили додатних три до пет милијарди онда је могуће очекивати да ми стварањем новог дуга можемо створити нову економију", истиче Стевановић за "Независне новине" и додаје да су прве три године ове деценије добре те да су стопе раста интензивније, што су подаци око којих треба да се окупимо, анализирамо и на крају преузмемо ризик.

(Независне)