Према подацима које је објавио европски завод за статистику Еуростат, бруто домаћи производ Босне и Херцеговине по становнику у прошлој години био је чак 65 посто испод просјека Европске уније. Ништа боље није ни по питању стварне индивидуалне потрошње наших грађана која је такође далеко од европске. Прецизно речено, 58 посто је испод просјека Европске уније. Заостајемо и за регионом. Горе је, каже Еуростат, само у Албанији. Ипак, нисмо у свему на зачељу. Када је ријеч о корупцији, држимо убједљиво прво мјесто.

Када је у питању БДП по глави становника без конкуренције је Луксембург, који има два и по пута јачи биланс од просјека Европске уније. Изнад просјека је и Ирска, а слиједе је Данска, Холандија, Аустрија, Шведска и Белгија. За просјеком Уније каскају и земље регије, али осим Албаније, знатно мање од нас. 

„Најбоља у регији је Словенија чији БДП је свега 10 одсто испод просјека Европске Уније. БДП Хрватске је 30, Црне Горе 50, Србије 56 и Сјеверне Македоније 58 одсто испод европског просјека“.

Грађани се углавном слажу са европском статистиком. Сматрају да су бројке можда још поразније по нас, али и да има и оних чији је стандард знатно изнад европског просјека. 

У Удружењу за заштиту потрошача „Дон“ сматрају да се код нас живи и лошије него што кажу подаци Еуростата, јер је просјечна плата мања него што је исказује наша статистика, а при том многе ствари, па чак и бројне животне намирнице, у БиХ су скупље него у Европи.

МУРИСА МАРИЋ, директор Удружења за заштиту потрошача „Дон“ Приједор

„Ако посматрамо само нашу потрошачку корпу која је већ прешла цифру од 2.500 марака, а наша просјечна плата је негдје, кажу, око хиљаду марака, какав је то показатељ?! Шта ми са том хиљадом можемо да платимо из потрошачке корпе која има ту цифру? Мислим да је то показатељ какво је стварно и реално стање у нашој земљи“. 

Без страних инвестиција мало која земља може ићи напријед. А у државу попут наше, са највећим индексом перцепције корупције у Европи, осим ратом захваћених Русије и Украјине, тешко да ће доћи озбиљан инвеститор. Овакав амбијент привлачи углавном сумњиве бизнисмене. У Транспаренси интернешналу немају дилеме ко је најодговорнији за овакво стање.

ДАМЈАН ОЖЕГОВИЋ, "Транспаренцy интернатионал" БиХ

„Главни кривац за овакво стање је правосуђе које би требало да буде она посљедња брана. Односно правосуђе би требало да се ухвати у коштац са овом појавом, а на жалост видимо да је постало сам извор проблема, односно да се наша власт, а самим тим и правосуђе, не може изборити ни са корупцијом у својим редовима“. 

Упркос лошим економским показатељима, бх. економија годинама опстаје захваљујући дознакама из иностранства. О јачању реалног сектора, који једино ствара нову вриједност и диже економију, нико и не размишља.

ЗОРАН ПАВЛОВИЋ, економски аналитичар

“Развој економије и привреде било које земље тражи стратегију, стратегију која је базирана на сировинама, ресурсима, на предностима у односу на комшије, на друге земље. О томе се код нас више не воде рачуна. Без фокуса на економски раст, развој, нема будућности БиХ, а да буде иоле боља“. 

А у међувремену, цијене свега настављају свакодневно да се повећавају, уз прешутну сагласност бх. власти које су се опредијелиле за тактику веће цијене већи приходи за државу. Други план политичара за раст домаће економије, који се такође успјешно проводи, јесте да се бројној дијаспори по Европи и свијету придружи приличан број наших грађана и да сви они заједно шаљу новац онима који су остали да живе у Босни и Херцеговини.
 

БХРТ