Иако је прошло пола године откако је БиХ добила кандидатски статус за чланство у Европској унији, бх. носиоци власти на том пољу немају помака, сматрају аналитичари.

Дуго очекивани статус стигао нам је, подсјетимо, средином децембра прошле године, када су, баш као и данас, уста већине бх. званичника била пуна европских вриједности, док је ситуација у пракси сасвим другачија.

Ади Ћеримагић, аналитичар Иницијативе за европску стабилност (ЕСИ) са сједиштем у Берлину, каже за "Независне новине" да су помаци који се односе на испуњавање 14 приоритета прилично слаби.

"То што се Вијеће министара састаје и усваја одлуке, мислим да није довољно у односу на оно што би требало", рекао је Ћеримагић, који додаје да проблем постоји на нашој страни, али, истовремено, сама политика проширења ЕУ пролази кроз кризу.

Политиколог Марија Радић подсјећа да је списак ствари које је неопходно побољшати поприлично дуг - 14 кључних приоритета.

"Међутим, на том пољу помака очигледно да нема. Оно што је позитивно спроведено, а у вези је са приједлозима, јесу општински избори који су се одржали у Мостару у децембру 2020. године, и рецимо, у вези са тачком 3. 'Осигурати правилно функционисање Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање'. Прва сједница Одбора одржана је 2021. године након усвајања Пословника, без усвајања препоруке", подсјећа Радићева за "Независне новине"

Према њеним ријечима, јасно је да приоритети попут најистакнутије неформалне институције - корупције, или унапређивања функционисања правосуђа кроз усвајање нових закона о Високом судском и тужилачком савјету нису ни узети у разматрање. Такође, подсјећа, ту су и питање осигуравања функционалног тијела за борбу против корупције, усклађивања закона о јавим набавкама и слично.

Посебно је нагласила да за корупцију на високом нивоу нисмо имали прилику да видимо да је неко одговарао, те је, додаје, потребно дефинисати ток дисциплинског поступка, у смислу доношења бржих и ефикаснијих мјера.
Оним што (ни)су урадили бх. званичници није задовољан ни политички аналитичар Небојша Тојагић.

"Ако би били иоле објективни, они би и сами себи дали негативну оцјену за до сада урађено. Упитно је и да ли се крећемо или стојимо у мјесту глумећи кретање. Ако нам је циљ, а наводно јесте, улазак у ЕУ, онда би безрезервно требало ићи у том правцу. У ситуацији у којој ми желимо у ЕУ, а не радимо на постизању стандарда и праксе ЕУ, остајемо без становништва, а нема ни очекиваних ино-улагања", поручује Тојагић у изјави за "Независне новине".

Видјели смо, додаје, да се тај пут може брзо прећи кад и ако се хоће. Финској су, каже, требале само три године да од статуса кандидата постане пуноправна чланица.

"Овим темпом БиХ ће надмашити Шпанију, којој су за пут до ЕУ требале 24 година, мада бисмо озбиљну конкуренцију могли имати у Турској, која пред вратима ЕУ чека већ 22 године", каже Тојагић.

Док, дакле, превладава мишљење да БиХ преспоро корача ка ЕУ, у Дирекцији за европске интеграције (ДЕИ) ситуацију посматрају другачије.

"Када је ријеч о реализацији 14 кључних приоритета из Мишљења Европске комисије, који су најважнија обавеза на европском путу БиХ, направљен је одређен број корака и можемо рећи да у посљедњих пола године биљежимо убрзане активности", кажу из Дирекције, иначе стручном тијелу Савјета министара БиХ.

Нпр., како су додали, у оба дома ПС БиХ по скраћеном поступку усвојен је у првом читању Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о омбудсману за људска права БиХ, чији је предлагач Савјет министара БиХ и који је важан корак у реализацији приоритета број 10 итд.

"Када је у питању реализација 14 кључних приоритета, помаци су забиљежени и у прошлој години, а међу најзначајнијим активностима били су спровођење општих избора (приоритет 1), усвајање измјена и допуна Закона о јавним набавкама (приоритет 7), усвајање неколико стратегија важних за боље управљање јавним финансијама (приоритет 14), унапређење заштите људских права (приоритети од 9 до 13), борбе против тероризма (приоритет 7) итд.", наводе из ДЕИ.

Европска комисија је, иначе, та која оцјењује да ли је направљен напредак у процесу европских интеграција на годишњем нивоу, а посебан нагласак у овим извјештајима ставља на 14 кључних приоритета. Нови извјештај о БиХ, који ће уједно бити и први након што је БиХ добила статус кандидата, најављен је за јесен.

"Потребно је искористити ово вријеме које је пред нама да се направи још више конкретних корака на реализацији 14 кључних приоритета", поручују из ДЕИ за "Независне новине".

(Независне)