Најважнија јубиларна књижевна годишњица која пада ове, 2021., године тиче се навршавања два вијека од рођења Фјодора Михајловича Достојевског.

Борхес је једном приликом записао: ,,Попут открића љубави, попут открића мора, и откриће Достојевског обиљежава неизбрисив датум у нашим животима. Обично се ово откриће дешава у раној младости...Читање Достојевског је као приступ непознатом граду или као упад у сјенку велике битке“. 

Борхес, као и обично, има право, јер откриће Достојевског не може човјека оставити равнодушним. Устрепталост његових страница буја и осваја, његове су књиге, како је рекао француски књижевник Андре Жид,  животније су од живота.  

На самом почетку своје величанствене књиге ,,Или-или“ Серен Кјеркегор се пита шта је пјесник, а затим даје сљедећи одговор:,,Несретник који крије дубоке боли у своме срцу, али чије су усне тако обликоване да, кад јецаји и крици прелазе преко њих, то одјекне као лијепа музика“.

Достојевски и његово дјело могли би бити потврда ове тезе. Тешко је наћи бол и муку који Достојевском нису били суђени, јер живот су му обиљежили и биједа и робија и смртна казна и епилепсија. Међутим, у својим књигама Достојевски је од свега тога начинио непревазиђену умјетничку љепоту.  

Фјодор Михајлович Достојевски рођен је 30. октобра 1821. године у Москви. Отац му је био љекар, запослен у сиротињској болници, човјек итекако свјестан печата који биједа утискује у људске животе. Он је свог сина усмјерио ка Инжињерској војној академији у жељи да му, како се то каже, стави хљеб у руке. 
​
Догурао је Достојевски до чина поручника, међутим, све што је желио било је писање.  

Већ први његов роман ,,Биједни људи“ најавио је таленат какав се ријетко рађа.  Након ,,Биједних људи“ написао је роман ,,Двојник“, мрачну и авангардну књигу чија је права вриједност препозната тек у 20-ом вијеку. Три године након објављивања ,,Двојника“, Достојевски је ухапшен као члан такозваног петрашевског кружока. Првобитна казна је гласила- смрт стријељањем. То вријеме у ком је Достојевски био сигуран да га тек минуте дијеле од смрти заувијек га је промијернило.  На крају је помилован, а казна му је смањена на осам година робије у Сибиру. 

Три хиљаде дана у омској казнионици стварају ,,Записе из мртвог дома“ које Достојевски штампа по повратку са робије. . Нешто касније објавио је и ,,Записе из подземља“, кратки роман за који многи тврде да је у њему садржана суштина његове визије свијета. 

У вријеме док је писао ,,Записе из подземља“ умрла му је прва жена, а у жељи да што брже заврши кратки роман ,,Коцкар“ упошљава дактилографкињу која је ускоро затим постала његова друга жена. У тим постробијашким годинама настала су и највећа дјела Достојевског: ,,Понижени и увријеђени“, ,,Злочин и казна“, ,,Идиот“, ,,Зли дуси“ и ,,Браћа Карамазови“.

У шездесетој години изненадна фатална  болест докрајчила је великог писца. Достојевски је умро 28. јануара 1881. године. 

Ослобођење