Топли дом породице Лукић – Новаковић из Велике Обарске: Породица обдарена дјецом је најсрећнија
Топли дом породице Лукић – Новаковић из Велике Обарске
Породица обдарена дјецом је најсрећнија
Извор: Семберија инфо
Брачни пар Лукић - Новаковић из Велике Обарске у браку је 15 година. Иако су млади, као родитељи су се остварили већ три пута и имају два дјечака и дјевојчицу. Њихову складну породицу чине мама Весна Лукић, тата Перо Новаковић, дјечаци Андреј и Алекса, који имају десет година и дјевојчица Катарина стара осам година. Сво троје дјеце су школарци.
Весна Лукић је запослена у пекотеци, која се налази у склопу школе у Великој Обарској, те се поред тог посла бави онлајн продајом половне гардеробе, а њен супруг Перо Новаковић запослен је као молер/керамичар.
Најмлађа у породици је Катарина, ученица трећег разреда Основне школе „Петар Петровић Његош“ Велика Обарска, а дјечаци, Андреј и Алекса, похађају пети разред и према ријечима родитеља врсни су спортисти. Таленат су, кажу, наслиједили од тате, деде, стрица и ујака, који су, у своје вријеме, били изузетни фудбалери.
- Андреј и Алекса тренирају фудбал у Фудбалском клубу „Пролетер“ Дворови који обожавају, а ми их, наравно, подржавамо. За наше дјечаке, ова, 2023. година била је више него успјешна, освојили су бројне медаље на турнирима, те смо изузетно поносни на њих“, казали су за ,,Семберија инфо’’ брачни пар Лукић – Новаковић и истакли да им је одувијек био сан да имају троје дјеце, те да им се он и остварио.
- Близанце Андреја и Алексу добили смо уз помоћ вантјелесне оплодње, коју смо радили у Бањалуци у клиници „Medico S“. Захваљујући др Сањи Сибинчић и дивном особљу ове клинике на свијет су стигли наши близанци и захваљујемо им се на највећој срећи коју су нам дали. Двије године након рођења близанаца, изненадила нас је Катарина, која је зачета природним путем. То сазнање за нас родитеље, био један шок среће и љубави“, присјетио се овај брачни пар.
- Свака породица која је благословена дјецом, најбогатија је на свијету, јер дјеца су највеће богатсво, тврде мама Весна и тата Перо.
- Некада је кућа у хаосу, а новчаници празни, све се то заборави када чујемо њихов смијех, ход и видимо када се играју. Што је више дјеце, већа је човјекова срећа. Јесте да су тешка времена дошла, али за њих увијек све мора бити. Имамо среће што су нису захтјевни, не траже скупе ствари, задовољни су оним што имају, а, искрено, имају и превише. Можда некада и гријешимо, трудимо се да им ништа не фали, јер не можемо дозволити да се разликују од својих вршњака. Чињеница је да у породицама са више дјеце постоје бројне специфичности и комплексности које је немогуће наћи у породицама са једним дјететом. Ипак, за свако дијете, брат или сестра су богатство које се не може ничим надокнадити, иако њихов однос сачињавају и позитивне и негативне емоције и искуства“, казао је брачни пар Лукић – Новаковић.
Они за ,,Семберија инфо’’ тврде да велике породице, са троје и више дјеце, у нашем друштву нису више уобичајене, јер су се, према њиховим ријечима, изгубиле као дио традиције, а савремени начин живота оставља мало маневарског простора за квалитетно посвећињавање улози родитеља који имају више дјеце.
- Ипак, и у данашње вријеме све је више оних који су спремни да живот прилагођавају добробити своје дјеце и сносе посљедице таквих одлука, како економске, тако и емотивне и друштвене. Одлуком да имају једно дијете, родитељи се одричу могућности да добију и дијете другог пола, што се годинама преф ерирало. Генерално, у породицама гдје постоје дјеца оба пола, родитељи се рјеђе одлучују да имају још дјеце. То не подржавамо, јер је свако дијете посебна срећа за родитеље“, казали су Весна и Перо и додали да су планирање и организовање времена у породицама са дјецом ствар реалности и свакодневнице.
- Период адаптације на обавезе око једног дјетета и мијењање породичне динамике трајаће краће него код породица са троје и више дјеце. Што је више чланова породице, више је обавеза које је потребно уклопити, а неопходна су и додатна прилагођавања како би све текло, колико је могуће, једноставније. Изазови са којима се у процесу прилагођавања и организације времена срећу породице са више дјеце представљају и шансу за развој и јачање међусобних веза. Колико год рутина, као ријеч изгледала страшно, родитељи у вишечланим породицама знају зашто је потребна и помаже у свакодневном функционисању. Рутина доприноси сигурности и менталном здрављу дјеце, а истовремено спречава могући организациони хаос. Кључ успјеха у успостављању рутине је истрајност, али исто тако на њих се не гледа као на нешто што се мора. Када се на нешто гледа као на обавезу, она постаје „омча око врата“ и форма која се мора испунити, а заборавља се суштина. Оног тренутка када се сви у породици уиграју и знају када се шта дешава, лакше се тога и придржавати. То онда прераста у породичне ритуале, као што су играње друштвених игрица суботом увече, недјељни заједнички ручак, причање шта се дешавало током дана, породичне филмске вечери, па све до пољубаца и загрљаја пред спавање. Морамо ређи да су Андреј, Алекса и Каћа активни учесници у одржавању свог дома. Задаци се мијењају редовно, како нико не би мислио да ради више од других“, истакли су брачни пар Весна и Перо.
На крају разговора за „Семберија инфо“ апеловали су на све брачне парове који имају једно дијете да му поклоне најдрагоцјенији поклон, а то је, ако могу, да му подаре брата или сестру.
- Док су мали имаће нераздвојног друга за игру и несташлуке, а када одрасту имаће некога ко ће увијек бити ту да им пружи руку. У породицама са више дјеце, малишани одрастају у одговорније људе, снажнијег карактера, јер заједно уче, играју се и неосјетно стичу вјештине неопходне за формирање здравих међуљудских односа касније у животу. Њихово самопоуздање биће несаломљиво, јер ће у браћи и сестрама увијек имати подршку. Ако ваша дјеца буду одрастала окружена браћом и сестрама, пружићете им неђто посебно у животу, јер ће током одрастања ,,одмјеравати снаге’’ са братом или сестром. Та врста „такмичења“ природна је и здрава, те ће им добро доћи касније у одрастању. Такође, тако се уче да имају разумијевања за друге, саосјећање, али и да нису „центар свијета“. Дјеца захтијевају љубав, вријеме и пажњу, а проблеми и бриге су безначајни у односу на оно што они пружају. Ако је ваш сан велика породица, нека се и оствари, јер љубави ћете сигурно имати довољно, а што је више дјеце, више је среће, љубави и њежности“, закључио је брачни пар Лукић – Новаковић.
Породица обдарена дјецом је најсрећнија
Извор: Семберија инфо
Брачни пар Лукић - Новаковић из Велике Обарске у браку је 15 година. Иако су млади, као родитељи су се остварили већ три пута и имају два дјечака и дјевојчицу. Њихову складну породицу чине мама Весна Лукић, тата Перо Новаковић, дјечаци Андреј и Алекса, који имају десет година и дјевојчица Катарина стара осам година. Сво троје дјеце су школарци.
Весна Лукић је запослена у пекотеци, која се налази у склопу школе у Великој Обарској, те се поред тог посла бави онлајн продајом половне гардеробе, а њен супруг Перо Новаковић запослен је као молер/керамичар.
Најмлађа у породици је Катарина, ученица трећег разреда Основне школе „Петар Петровић Његош“ Велика Обарска, а дјечаци, Андреј и Алекса, похађају пети разред и према ријечима родитеља врсни су спортисти. Таленат су, кажу, наслиједили од тате, деде, стрица и ујака, који су, у своје вријеме, били изузетни фудбалери.
- Андреј и Алекса тренирају фудбал у Фудбалском клубу „Пролетер“ Дворови који обожавају, а ми их, наравно, подржавамо. За наше дјечаке, ова, 2023. година била је више него успјешна, освојили су бројне медаље на турнирима, те смо изузетно поносни на њих“, казали су за ,,Семберија инфо’’ брачни пар Лукић – Новаковић и истакли да им је одувијек био сан да имају троје дјеце, те да им се он и остварио.
- Близанце Андреја и Алексу добили смо уз помоћ вантјелесне оплодње, коју смо радили у Бањалуци у клиници „Medico S“. Захваљујући др Сањи Сибинчић и дивном особљу ове клинике на свијет су стигли наши близанци и захваљујемо им се на највећој срећи коју су нам дали. Двије године након рођења близанаца, изненадила нас је Катарина, која је зачета природним путем. То сазнање за нас родитеље, био један шок среће и љубави“, присјетио се овај брачни пар.
- Свака породица која је благословена дјецом, најбогатија је на свијету, јер дјеца су највеће богатсво, тврде мама Весна и тата Перо.
- Некада је кућа у хаосу, а новчаници празни, све се то заборави када чујемо њихов смијех, ход и видимо када се играју. Што је више дјеце, већа је човјекова срећа. Јесте да су тешка времена дошла, али за њих увијек све мора бити. Имамо среће што су нису захтјевни, не траже скупе ствари, задовољни су оним што имају, а, искрено, имају и превише. Можда некада и гријешимо, трудимо се да им ништа не фали, јер не можемо дозволити да се разликују од својих вршњака. Чињеница је да у породицама са више дјеце постоје бројне специфичности и комплексности које је немогуће наћи у породицама са једним дјететом. Ипак, за свако дијете, брат или сестра су богатство које се не може ничим надокнадити, иако њихов однос сачињавају и позитивне и негативне емоције и искуства“, казао је брачни пар Лукић – Новаковић.
Они за ,,Семберија инфо’’ тврде да велике породице, са троје и више дјеце, у нашем друштву нису више уобичајене, јер су се, према њиховим ријечима, изгубиле као дио традиције, а савремени начин живота оставља мало маневарског простора за квалитетно посвећињавање улози родитеља који имају више дјеце.
- Ипак, и у данашње вријеме све је више оних који су спремни да живот прилагођавају добробити своје дјеце и сносе посљедице таквих одлука, како економске, тако и емотивне и друштвене. Одлуком да имају једно дијете, родитељи се одричу могућности да добију и дијете другог пола, што се годинама преф ерирало. Генерално, у породицама гдје постоје дјеца оба пола, родитељи се рјеђе одлучују да имају још дјеце. То не подржавамо, јер је свако дијете посебна срећа за родитеље“, казали су Весна и Перо и додали да су планирање и организовање времена у породицама са дјецом ствар реалности и свакодневнице.
- Период адаптације на обавезе око једног дјетета и мијењање породичне динамике трајаће краће него код породица са троје и више дјеце. Што је више чланова породице, више је обавеза које је потребно уклопити, а неопходна су и додатна прилагођавања како би све текло, колико је могуће, једноставније. Изазови са којима се у процесу прилагођавања и организације времена срећу породице са више дјеце представљају и шансу за развој и јачање међусобних веза. Колико год рутина, као ријеч изгледала страшно, родитељи у вишечланим породицама знају зашто је потребна и помаже у свакодневном функционисању. Рутина доприноси сигурности и менталном здрављу дјеце, а истовремено спречава могући организациони хаос. Кључ успјеха у успостављању рутине је истрајност, али исто тако на њих се не гледа као на нешто што се мора. Када се на нешто гледа као на обавезу, она постаје „омча око врата“ и форма која се мора испунити, а заборавља се суштина. Оног тренутка када се сви у породици уиграју и знају када се шта дешава, лакше се тога и придржавати. То онда прераста у породичне ритуале, као што су играње друштвених игрица суботом увече, недјељни заједнички ручак, причање шта се дешавало током дана, породичне филмске вечери, па све до пољубаца и загрљаја пред спавање. Морамо ређи да су Андреј, Алекса и Каћа активни учесници у одржавању свог дома. Задаци се мијењају редовно, како нико не би мислио да ради више од других“, истакли су брачни пар Весна и Перо.
На крају разговора за „Семберија инфо“ апеловали су на све брачне парове који имају једно дијете да му поклоне најдрагоцјенији поклон, а то је, ако могу, да му подаре брата или сестру.
- Док су мали имаће нераздвојног друга за игру и несташлуке, а када одрасту имаће некога ко ће увијек бити ту да им пружи руку. У породицама са више дјеце, малишани одрастају у одговорније људе, снажнијег карактера, јер заједно уче, играју се и неосјетно стичу вјештине неопходне за формирање здравих међуљудских односа касније у животу. Њихово самопоуздање биће несаломљиво, јер ће у браћи и сестрама увијек имати подршку. Ако ваша дјеца буду одрастала окружена браћом и сестрама, пружићете им неђто посебно у животу, јер ће током одрастања ,,одмјеравати снаге’’ са братом или сестром. Та врста „такмичења“ природна је и здрава, те ће им добро доћи касније у одрастању. Такође, тако се уче да имају разумијевања за друге, саосјећање, али и да нису „центар свијета“. Дјеца захтијевају љубав, вријеме и пажњу, а проблеми и бриге су безначајни у односу на оно што они пружају. Ако је ваш сан велика породица, нека се и оствари, јер љубави ћете сигурно имати довољно, а што је више дјеце, више је среће, љубави и њежности“, закључио је брачни пар Лукић – Новаковић.
