Маја Савановић Зорић, психолог и системски породични терапеут, одговара на питање да ли је и гдје је нестао бонтон :: Semberija INFO ::

 

Маја Савановић Зорић, психолог и системски породични терапеут, одговара на питање да ли је и гдје је нестао бонтон


Budite ljubazni, pravedni i učtivi!
 
Бонтон некад дјелује као „изгубљена умјетност“ која се не учи много у данашње вријеме. Ради се о томе да покажете да поштујете себе и људе око себе, што је, вјеровали или не, ових дана прилично ријетко.

Односи се на различита друштвена понашања која се јављају између ваше породице, пријатеља и колега или чак странаца. Правилан бонтон захтијева придржавање одређених друштвених норми како би се живјело и саживот с другима у хармонији. Такође игра улогу у томе како вас други доживљавају и третирају. Ако се уради како треба, може вам помоћи да успоставите повјерење и поуздање, па чак и помоћи у изградњи дугорочних односа.


 
Са психологом и породичним психотерапеутом, Мајом Савановић Зорић смо разговарали на ову тему.

Као родитељима, један од најтежих задатака које треба научити дијете је лијепом понашању и  да пази на своје манире. Када се и како код дјеце усваја бонтон?

-Од најранијег узраста, јер чињеница јесте да дјеца уче по моделу и да обрасци понашања научени до седме године се памте цијели живот. Та им научена правила понашања касније у одраслој доби могу значајно олакшати или отежати живот у свакодневној комуникацији и односима са другим особама. Некад имамо обичај рећи за неко дијете како је непристојно и ја бих рекла да то баш и није истина, јер сам мишљења да дијете само још увијек није усвојило сва правила пристојног понашања за шта су и те како одговорни његови значајни одрасли (родитељи, васпитачи, учитељи). Усвајање лијепог понашања јесте дуготрајан процес због чега је потребно остати досљедан и ту заиста требају бити укључене све особе из дјететог живота.

Можете ли мало приближити термин учење по моделу?

Наравно, покушаћу што простије објаснити. Учење по моделу у ствари подразумијева да је дијете огладало својих родитеља или других њему битних особа. Дијете од одраслих учи како се понашати у различитим ситуацијама. А када нас дијете посматра, оно поред тога што нас слуша, прати наше држање, боју гласа, интонацију и често оно како се према неком опходимо дјетету пуно више значи од оног шта кажемо. С тога сам мишљења да би лијепо понашања требало бити животни стил, а не да га користимо само онда када нам је потребно.

Да ли се бонтон изгубио?

Ја не бих рекла да се изгубио, али се дефинитно правила мијењају убрзаним стиловима живота те развојем дигитализације. У складу са развојем савременог човјека мијења се и бонтон. Данас се постављају нека друга питања, као нпр да ли је у реду када изађемо са неким на пиће да користимо телефон, или да ходамо улицом и једемо, или да фотографишемо на представама или интимним догађајима нама блиских особа. Рекла бих да се мијењају и стандарди које смо раније имали, а који су били добри. Чини ме се као да нажалост лијепо понашање губи на важности, што никако не смијемо допустити. Некако смо све нормализовали, све врсте понашања. А оно што је битно да нагласим је да културно понашање у ствари подразумијева онај вид понашања који не смета другима и код њих не изазива непријатне емоције. Нпр ако већ требамо користити телефон док имамо саговорника преко пута себе било би културно рећи: „Извини, али имам битан позив или важну поруку на коју треба одговорити“ На тај начин указујемо поштовање  особи до нас . Јер иако је ново доба значајно измијенило правила бонтана требали би се држати основних вриједности, а поред поштовања које сам већ нагласила ту су и љубазност, праведност и учтивост.

Бити добар према другима важан је начин ширења љубазности и позитивности. Осим што користи другима, истраживања сугеришу да ова врста просоцијалног понашања такође може побољшати ваше ментално благостање'', закључује на крају за портал ,,Семберија инфо'' Маја Савановић Зорић.

(Семберија инфо)