ДР ИГОР СОЛАКОВИЋ: ПРЕДСЈЕДНИК СТРУЧНОГ И НАУЧНОГ УДРУЖЕЊА „ЦЕНТАР ЗА ОБРАЗОВНУ ТЕХНОЛОГИЈУ РС’’
1. Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
Највећи успјех у животу је свакако моја породица. Прелијепо је подизати свој дјецу, у мом случају два дивна дјечака, Вука и Вељка, заједно са супругом Аном. То ће вам на ово питање сигурно рећи свако од нас ко се остварио у улози родитеља. Све своје успјехе у школовању и струци стављам на друго мјесто, то може свако само уколико довољно жели и посвети се учењу и раду.
2. Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао.
Као дјечак имао сам велику жељу да постанем пилот војних, борбених авиона. Био сам већ кренуо путем остварења те жеље, али је грађански рат у Босни и Херцеговини почетком деведесетих година прекинуо моје дјечачке жеље. Искрено, студије на Учитељском факултету одабрао сам због немогућности одласка на студирање ван Бијељине, као што је то био случај са великим бројем мојих вршњака у то вријеме. Убрзо сам заволио рад са дјецом и младима, наставио сам и након основних студија своје школовање и усавршавање у области образовања и просвјете, и данас веома волим свој посао. Рад са дјецом ме испуњава и чини да позитивна и искрена енергија дјеце носи и мене са осмјехом кроз живот.
3. Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година?
Од књига које сам прочитао у посљедње вријеме на мене је утисак оставила књига „Богати отац, сиромашни отац“ од Роберта Киосакија и Шерон Лехтер, јер ми је помогла да своје знање сагледам у ширем друштвеном контексту, ставим на располагање широј заједници, али и у циљу личног пословног успјеха. Не гледам у већој мјери филмске садржаје, али када су у питању манифестације културе веома лијеп утисак на мене је оставило прошлогодишње гостовање и концерт Симфонијског оркестра РТС-а, под диригентском палицом маестра Бојана Суђића.
4. Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Своје слободно вријеме настојим што више да проведем са својом породицом, у игри са синовима, те као њихова подршка на спортским такмичењима, а настојим да пронађем времена и за своје родитеље и ужи круг пријатеља. Волонтирам у једном од шаховских клубова у граду из жеље да што више дјеце и младих упозна ову велику игру, а пронађем времена и за рекреацију, трчање и вожњу бицикла.
5. Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бије- љини?
Иако често можемо чути од одговорних ствараоца локалних политика да је Бијељина град који се најбрже развија у региону сматрам да постоји још доста тога што је потребно унаприједити у нашем граду. Али, издвојићу унапријеђење урбанистичког развоја града у смислу да имамо више зелених површина, игралишта за дјецу и младе, спортских терена, бициклистичких стаза и пјешачких зона. Ужи центар града је потребно затворити за саобраћај. Посебно је потребно унаприједити културу становања и еколошку свијест свих грађана како би град био чистији и уреднији, а то је нешто што можемо постићи врло лако, само добром вољом свих нас и личним примјером. Као највећа новина у нашем граду за мене би било да наш наредни градоначелник буде жена, јер жене посједују већи сензибилитет за окружење око себе од нас мушкараца.
6. Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Као непоправљиви оптимиста Бијељину у будућности видим као модеран град, као снажан економски, универзитетски, културни и спортски центар регије, али, прије свега, као пожељно мјесто за живот и рад младих, заснивање породице, те миран породични живот.
портал Семберија инфо
Највећи успјех у животу је свакако моја породица. Прелијепо је подизати свој дјецу, у мом случају два дивна дјечака, Вука и Вељка, заједно са супругом Аном. То ће вам на ово питање сигурно рећи свако од нас ко се остварио у улози родитеља. Све своје успјехе у школовању и струци стављам на друго мјесто, то може свако само уколико довољно жели и посвети се учењу и раду.
2. Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао.
Као дјечак имао сам велику жељу да постанем пилот војних, борбених авиона. Био сам већ кренуо путем остварења те жеље, али је грађански рат у Босни и Херцеговини почетком деведесетих година прекинуо моје дјечачке жеље. Искрено, студије на Учитељском факултету одабрао сам због немогућности одласка на студирање ван Бијељине, као што је то био случај са великим бројем мојих вршњака у то вријеме. Убрзо сам заволио рад са дјецом и младима, наставио сам и након основних студија своје школовање и усавршавање у области образовања и просвјете, и данас веома волим свој посао. Рад са дјецом ме испуњава и чини да позитивна и искрена енергија дјеце носи и мене са осмјехом кроз живот.
3. Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година?
Од књига које сам прочитао у посљедње вријеме на мене је утисак оставила књига „Богати отац, сиромашни отац“ од Роберта Киосакија и Шерон Лехтер, јер ми је помогла да своје знање сагледам у ширем друштвеном контексту, ставим на располагање широј заједници, али и у циљу личног пословног успјеха. Не гледам у већој мјери филмске садржаје, али када су у питању манифестације културе веома лијеп утисак на мене је оставило прошлогодишње гостовање и концерт Симфонијског оркестра РТС-а, под диригентском палицом маестра Бојана Суђића.
4. Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Своје слободно вријеме настојим што више да проведем са својом породицом, у игри са синовима, те као њихова подршка на спортским такмичењима, а настојим да пронађем времена и за своје родитеље и ужи круг пријатеља. Волонтирам у једном од шаховских клубова у граду из жеље да што више дјеце и младих упозна ову велику игру, а пронађем времена и за рекреацију, трчање и вожњу бицикла.
5. Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бије- љини?
Иако често можемо чути од одговорних ствараоца локалних политика да је Бијељина град који се најбрже развија у региону сматрам да постоји још доста тога што је потребно унаприједити у нашем граду. Али, издвојићу унапријеђење урбанистичког развоја града у смислу да имамо више зелених површина, игралишта за дјецу и младе, спортских терена, бициклистичких стаза и пјешачких зона. Ужи центар града је потребно затворити за саобраћај. Посебно је потребно унаприједити културу становања и еколошку свијест свих грађана како би град био чистији и уреднији, а то је нешто што можемо постићи врло лако, само добром вољом свих нас и личним примјером. Као највећа новина у нашем граду за мене би било да наш наредни градоначелник буде жена, јер жене посједују већи сензибилитет за окружење око себе од нас мушкараца.
6. Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Као непоправљиви оптимиста Бијељину у будућности видим као модеран град, као снажан економски, универзитетски, културни и спортски центар регије, али, прије свега, као пожељно мјесто за живот и рад младих, заснивање породице, те миран породични живот.
портал Семберија инфо
