Велике врућине посљедњих седмица владају на простору Босне и Херцеговине и регије, а изразито високе температуре зрака, које посебно тешко подносе хронични болесници и старије особе, представљају велики напор и ризик и за организам здравих људи.

Метеоролози су за данас активирали и црвени метео аларм, због најављених изразито високих температура. Из Босанскохерцеговачког ауто-мото клуба (БИХАМК) моле возаче да у најтоплијем дијелу дана, уколико је могуће, не возе на дужим релацијама.

Према ријечима докторице Аиде Вилић-Шврака, из Завода за јавно здравство Федерације БиХ, велике врућине и висок ниво ултравиолетног зрачења представљају опасност за здравље, не само осјетљивих група грађана него чак и здравих људи.

"Међутим, када су у питању осјетљиве и ризичне популацијске групе, онда првенствено мислимо на хроничне болеснике, сви хронични болесници су угрожени, али на првом мјесту они са кардиоваскуларним болестима, који имају проблеме са срцем и високим крвим притиском, затим бубрежни болесници, дијабетичари. Што се тиче осталих ризичних група које су посебно осјетљиве на високе температуре, ту су свакако мала дјеца, труднице и старији људи", казала је Вилић-Шврака.

Напомиње да, када је у питању заштита од великих врућина, људи сами себи могу помоћи ако се придржавају одређених упута.

"Не кретати се, уколико је могуће, и не обављати физичку активност у периоду између 10 и 18 сати. Ако то није могуће, онда се морају све мјере подузети. Значи, хронични болесници, ризичне групе, не би ни случајно у то вријеме требали да се крећу, али када је у питању здрава популација, они могу да подузму неке мјере заштите. Те мјере заштите су првенствено начин облачења. Под један, носи се широка одјећа, прозрачна, најбоље од природних материјала, свијетла. Обавезно да се покрије глава, било сешир или качкет, ово се посебно односи на дјецу, врло је важно да се заштите и очи од ултравиолетног зрачења", рекла је ова докторица.

- Хроничне и ризичне скупине -

Истакла је да су ове мјере и упуте посебно важне за људе који спадају у хроничне и ризичне скупине.

"Иако ми стално говоримо да се у периоду од 10 до 18 не крећу, нажалост, врло често видимо старије људе у то вријеме, што сасвим сигурно није добро за њих", истакла је Вилић-Шврака.

Говорећи о даљим мјерама, посебно је нагласила значај конзумирања течности.

"На великим врућинама се препоручује довољна количина воде, односо мањи гутљаји али чешће, јер човјек кад осјети жеђ, он је већ дехидрирао. Поред воде, могу се уносити и лимунада, чајеви, неки цијеђени сокови без додатка шећера, али ни случајно газирана пића и заслађена пића, посебно хладна, јер то може изазвати желучане проблем, и оно што се никако не препоручује током великих врућина је алкохол и велике количине кафе, кофеина, то је оно што треба избјегавати", казала је.

- Физичка активност на отвореном -

Такођер се током високих температура не препоручује физичка активност на отвореном.

"На великим врућинама губи се течност и минералне соли из организма и зато се не препоручује физичка активност. Значи, све врсте физичких активности, било да је у питању неки тежак физички рад или спортске активности, посебно трчање. Чак и млађи људи који немају никаквих здравствених тегоба морају да обрате пажњу, иако је физичка активност иначе пожељна", рекла је др. Вилић-Шврака.

Потом је појаснила да је врло важно обратити пажњу на намирнице које се конзумирају током врелих дана.

"Што се исхране тиче, лагана храна, боље кухана него печена или пржена, што мање масна, мање зачињена, предност дати бијелом месу, пилетина, риба, што више воћа и поврћа и што више ограничити кварљиве намирнице, као што су салама и мајонеза", наглашава Вилић-Шврака.

Потребно је, како је рекла, обратити пажњу и на климатизиране просторије, посебно у аутомобилима.

"Не смије да се прави велика разлика у температури унутра, она може да буде максимално пет степени разлике јер ако ви ставите 10, 15 степени нижу температуру, особа, посебно хронични болесник, при изласку из аутомобила може колабирати. Иначе, када је у питању климатизација просторија, пожељно је боравити за вријеме великих врућина у хладовини и климатизираним просторима, али водити рачуна о температурама", појаснила је.

На крају је поручила, било да је у питању здрава особа, а нарочито хронични болесник, уколико осјети главобољу, вртоглавицу, стезање у прсима, обавезно треба да се јави љекару.


Извор: АА (Д.П.) / БХРТ