Слободарски пуцањ Гаврила Принципа на аустро-угарског престолонасљедика Франца Фердинанда догодио се на данашњи дан прије 110 година. Историјски докази потврђују да то јесте био повод, али не и узрок Великог рата који је услиједио. Политичко Сарајево, наметањем прекројених и лажних историјских доказа, каља образ Младој Босни, али се њихов подвиг цијени и обиљежава у Источном Сарајеву.

Много је Видовдана судбоносно записано у српској историји, али је за потлачени народ с ове стране Дрине, 28. јуни 1914. најзначајнији. Пуцањ Гаврила Принципа означио је почетак борбе за слободу и не само српског народа. Ипак, Сарајево се данас не одриче само Принципа, већ и Мехмеда Мехмедбашића, Мустафе Голубића и многих других сународника.

- Млада Босна, Гаврило и његови другови, нису се борили само за идеале свог народа, него за све народе са ових простора. Имали сте Мехмедбашића, Хамдију Никшића, људе свих вјероисповјести, који су осјећали да припадају тој идеји - каже Александар Костовић, замјеник начелника Источног Новог Сарајева.

Принципова идеологија није пуцањ у невиног човјека. Та идеологија је пут за слободу сваког човјека, од постања. Дванаест подвижника убијених по аустроугарским казаматима, од више стотина који су слиједили младобосанску идеју, од 7. јула 1920. почива у капели коју је пројектовао српски архитекта Александар Дероко.

- Кости су им сабране са разних страна, да би овдје пронашле свој мир. Сјетимо се и свих оних чији су надгробни споменици уграђени у ову предивну капалеу пренесени са старог гробља на Царини - каже Велимир Дивљановић, старјешина Старе православне цркве у Сарајеву.

Допринос култури сјећања, учешћем на Принциповим данима дао је и глумачки великан Александар Дунић.

- Посебан доживљај, никада нисам био на овом гробљу. Човјек којем сам се интимно дивио, сад сам имао прилику да видим и гдје је сахрањен - прича Дунић.

Уз парастос и вијенце, у видовданској капели и почаст жртви младобосанаца и у Источном Сарајеву, у парку који носи Принципово име.


​Извор: РТРС