Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine sve se više zadužuju i na domaćim berzama. Emisijom trezorskih zapisa Republika Srpska se prije nekoliko dana na Banjalučkoj berzi zadužila za 96,4 miliona maraka, a emisijom obveznica Federacija BiH na Sarajevskoj berzi za 39,9 miliona maraka. Ekonomski stručnjaci smatraju da nije ugrožena finansijska stabilnost Bosne i Hercegovine, ali upozoravaju da vlasti moraju smanjiti troškove i da se deficit ne smije povećavati.

Iako je Bosna i Hercegovina među najniže zaduženim zemljama u Evropi sa javnim dugom iznad 32 odsto, iz Međunarodnog monetarnog fonda stiže jasna poruka vlastima – ograničite deficit i povećajte javne investicije, naročito u oblasti infrastrukture, zelene tranzicije i digitalizacije.

ANDREAS TUDIK, rezidentni predstavnik MMF-a

Mi smo zbog toga preporučili vlastima da ograniče deficit, na taj način da će izbjeći dalje povećanje plata u javnom sektoru kao i diskreciono pravo potrošnje za socijalna davanja i prepoznati mogućnost rezanja troškova u tekućoj potrošnji, budući da se finansijski pritisci povećavaju i da postoji opasnost da će taj pritisak postati previše jak.

Politika i ekonomija ne mogu se jasno razdvojiti. Zbog političke situacije u zemlji, entitetima se uskraćuje pristup povoljnijim međunarodnim tržištima, smatra dekan Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu.

MARKO ĐOGO, dekan Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu

"Naši entiteti zbog političke nestabilnosti sve češće dolaze u situaciju da im finansijeri neće da produže kredite pa dolazi do problema u refinansiranju. Kao što se građani znaju obraćati najskupljem izvoru finansiranja mikrokreditnim organizacijama tako se i kod nas različiti nivoi vlasti znaju obraaćti institucijama koje daju skupe kredite.“

njegov kolega sa sarajevskog Ekonomskog fakulteta smatra da je problem što se ne zadužujemo za investicije, već da bismo pokrili budžetski deficit.

ŽELjKO ŠAIN, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu

„Mi smo suštinski ugroženi zbog toga što se zadužujemo da bismo pokrili tekuće troškove ,a ne da bismo se zaduživali za investicije koje će stvarati novu vrijednost i novi novac.“

Preporuka MMF-a za smanjenje finansijskog pritiska su rezovi u rashodima – ograničenje povećanja plata u javnom sektoru i tekuće potrošnje uopšte. Osim toga, sugerišu entitetskim vladama da pripreme i krizne planove u slučaju nedostatka finansijskih sredstava odnosno da utvrde budžetske stavke koje se mogu brzo promijeniti.


​IZVOR: BHRT/Dijana Vrhovac (E.D.)