Активисти неформалне групе грађана „За легалну и контролисану експлоатацију шљунка у РС“ поручују: Јавно добро није за приватне џепове
Активисти неформалне групе грађана „За легалну и контролисану експлоатацију шљунка у РС“ поручују: Јавно добро није за приватне џепове
Активисти Неформалне групе грађана „За легалну и контролисану експлоатацију шљунка у Републици Српској“ су данас у Добоју организовали уличну акцију како би упознали своје суграђане са мапом легалних локација за експлоатацију шљунка у Републици Српској, као и скренули пажњу на овај дугогодишњи проблем и забрињавајућу праксу, која не само да наноси штету ријекама и њеним коритима, већ ствара озбиљне економске и друштвене посљедице.
Наиме, тренутно се у Републици Српској одвијају радови на уређењу корита на укупно 31 локацији, у сливу Дрине, Босне, Врбаса и других ријека. Уређење корита се у овом случају односи на чишћење корита и водног земљишта, што подразумијева и дислокацију ријечног материјала и експлоатацију шљунка. Грађанима су представљене легалне локације уз напомену да све што се дешава ван њих, није легално. Поред тога, активисти су подијелили своју забринутост везану за сам процес расписивања јавних позива, одабира извођача, као и недостатак интересовања шљункарских предузећа за чишћење локација које су мање атрактивне.
„Током овог мјесеца Јавна установа „Воде Српске“ је расписала Јавни позив за извођење радова на додатних 12 локалитета. Посебно смо указали грађанима да су „Воде Српске“ Јавни позив за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока из корита ријека Ћехотина, Лим, Врбања, Уна, Сана, Гомјеница и Врбас на подручју локалних заједница Фоча, Рудо, Котор Варош, Костајница, Козарска Дубица, Приједор, Нови Град и Лакташи од новембра прошле године до сада расписивале, односно понављале шест пута и да за те Јавне позове готово да није било заинтересованих, јер се радило о мањим количинама ријечног материјала које је требало извадити. Умјесто тога, шљункари напросто атакују на локалитете у водотоку ријека Дрине и Босне, што указује да њих искључиво занима профит, а не радови на одржавању ријечних корита. Уз још увијек присутну нелегалну експлоатацију шљунка, указујемо да надлежни и даље недовољно чине да се уреди област управљања водотоцима у Републици Српској.“ рекли су активисти.
Активисти се труде да приђу рјешавању проблема са више страна, те су инсистирали да Главна служба јавног сектора у Републици Српској уради накнадни преглед провођења препорука из извјештаја о Ревизији учинка за водоток Дрине, што је прихватила и уврстила у Годишњи план рада за 2024.године. „Настојаћемо да убједимо ревизоре да наредне године осим за слив ријеке Дрине ревизију учинка управљања водотоком ураде и за ријеку Босну и Врбас, ријеке на којима се такође одвија експлоатација шљунка у већим размјерама и због потребе да се адекватније уреде и ти водотоци“, додали су активисти.
Активисти Неформалне групе грађана „За легалну и контролисану експлоатацију шљунка у Републици Српској“ су данас у Добоју организовали уличну акцију како би упознали своје суграђане са мапом легалних локација за експлоатацију шљунка у Републици Српској, као и скренули пажњу на овај дугогодишњи проблем и забрињавајућу праксу, која не само да наноси штету ријекама и њеним коритима, већ ствара озбиљне економске и друштвене посљедице.
Наиме, тренутно се у Републици Српској одвијају радови на уређењу корита на укупно 31 локацији, у сливу Дрине, Босне, Врбаса и других ријека. Уређење корита се у овом случају односи на чишћење корита и водног земљишта, што подразумијева и дислокацију ријечног материјала и експлоатацију шљунка. Грађанима су представљене легалне локације уз напомену да све што се дешава ван њих, није легално. Поред тога, активисти су подијелили своју забринутост везану за сам процес расписивања јавних позива, одабира извођача, као и недостатак интересовања шљункарских предузећа за чишћење локација које су мање атрактивне.
„Током овог мјесеца Јавна установа „Воде Српске“ је расписала Јавни позив за извођење радова на додатних 12 локалитета. Посебно смо указали грађанима да су „Воде Српске“ Јавни позив за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока из корита ријека Ћехотина, Лим, Врбања, Уна, Сана, Гомјеница и Врбас на подручју локалних заједница Фоча, Рудо, Котор Варош, Костајница, Козарска Дубица, Приједор, Нови Град и Лакташи од новембра прошле године до сада расписивале, односно понављале шест пута и да за те Јавне позове готово да није било заинтересованих, јер се радило о мањим количинама ријечног материјала које је требало извадити. Умјесто тога, шљункари напросто атакују на локалитете у водотоку ријека Дрине и Босне, што указује да њих искључиво занима профит, а не радови на одржавању ријечних корита. Уз још увијек присутну нелегалну експлоатацију шљунка, указујемо да надлежни и даље недовољно чине да се уреди област управљања водотоцима у Републици Српској.“ рекли су активисти.
Активисти се труде да приђу рјешавању проблема са више страна, те су инсистирали да Главна служба јавног сектора у Републици Српској уради накнадни преглед провођења препорука из извјештаја о Ревизији учинка за водоток Дрине, што је прихватила и уврстила у Годишњи план рада за 2024.године. „Настојаћемо да убједимо ревизоре да наредне године осим за слив ријеке Дрине ревизију учинка управљања водотоком ураде и за ријеку Босну и Врбас, ријеке на којима се такође одвија експлоатација шљунка у већим размјерама и због потребе да се адекватније уреде и ти водотоци“, додали су активисти.
