Намет на вилајет

Почетком априла 1989. године Семберске пишу о новом савезном пропису који обавезује семберске пољопривреднике и сточаре о обавези обиљежавања животиња прије стављања у промет, односно прије довожења на пијацу. Ушне маркице, стручно назване „зумба“, а пољопривредници би то превели на себи разумљив језик – минђуша, уведене су у јуну 1988. године, да би годину дана касније тај пропис почео да се примјењује у пракси. Пропис је јасан, јер има превентивну улогу, у смислу праћења кретања заразних болести, али сваки нови пропис носи и финансијско оптерећење. Једна „зумба“ кошта 3.000 динара, пута толико и толико прасића, телади, бикова, јагањаца и друге ситне и крупне стоке.
 
Много зноја и радости


 
Још један акцијашки испит положили су мјештани Јање. Био је то истовремено и испит оданости према свом клубу „Подриње“, пишу Семберске у априлу 1989. године. Ријеч је о изградњи трибина на стадиону овог фудбалског клуба. На њима има мјеста за 1.400 гледалаца који сједе. Трибине су коштале 23 милиона, док је добровољни рад навијача и мјештана Јање процијењен на 500.000 динара. Уз много зноја и жуљевитих руку мјештани Јање добили су модерније услове за праћење фудбалских утакмица на стадиону у свом насељу.

Исијавање енергије

​
 
Више мјесеци припреман пројекат бијељинских позоришних аматера „Црна рупа“, по тексту Горана Стефановског, премијерно је изведена 30. априла 1989. године пред готово пуном салом, што је иначе права ријеткост када је бијељинска позоришна публика у питању. Овим  позоришним комадом глумци „Сцене“ су умногоме надмашили неколико ранијих пројеката и понудили чврсту  и заокружену цјелину. Редитељ представе, Душан Тузланчић, врло досљедно је развијао сценску поставку редуцираног исказа, ослобођеног уобичајеног позоришног „оклопа“, што је допринијело да у први план избије невјероватна драмска густоћа текста Стефановског, пишу Семберске новине.
 
 Слика времена
 
Првог јуна 1989. године изашао је 200. број Семберских новина.
- Старије за стотину мјесеци, паметније за двије стотине бројева, Семберске новине газе својом брдовитом стазом. И сваких петнаест дана започињу свој клецави , несигурни живот. Сваки пут се рађају поново, из празног папира, слажу се као коцкице неког компликованог мозаика, израстају зачуђене пред лицем својих читалаца. И умиру када се заклопи посљедња страница“, записао је у уводнику  новинар и одговорни уредник Јусуф Трбић.
 
Штрајк сељака
 
Група семберских сељака, незадовољни резултатима комасације, крајем јуна 1989. године, провели су, без прекида, пет дана и ноћи у згради Скупштине општине Бијељина. Штрајкачи су спавали у просторијама Скупштине општине, изражавајући на овај, помало необичан начин, своје незадовољство. С њима су у више наврата разговарали Богосав Благојевић, предсједник општине, као и чланови Комисије за комасацију, али, утисак је, незадовољство није уклоњено.
 
Мед као лијек


 
Посебна новост у нашем граду је новотворена Пчеларска продавница у Улици Родољуба Чолаковића 141, у везном блоку.

Осим оне основне продајне функције, продавница има и функцију промовисања алтернативне медицине. Овдје се могу наћи готово сви лијекови на бази меда, полена, млијеча, биљних екстраката… Ријеч је о чајевима за разне тегобе, биљним капима, биљним мастима, козметици на бази меда, млијеча и полена и другим производима сличног поријекла.         

Семберске новине - Семберија инфо - Љ.Љубојевић