Жене на селу чине четвртину свјетског становништва, углавном нису власнице имања, али су зато главна радна снага у својим домаћинствима.

Жене су витални фактор од кога зависи оживљавање села и рурални развој у цјелини, те њихов неповољан положај и проблеми с којима се суочавају не смију бити маргинализовани’’, упозоравају и невладине организације које брину о правима жена.

Примјер успјешне жене са села је Раденка Тешић, која са лакоћом води породично имање у Тобуту.
Она окупља друштво када се ради, али и када се одмара.
​

– Прискочимо једни другима у помоћ и када се сијено скупља, бере кукуруз, ,,успремају” шљиве. Зато, кад дођу зимски мјесеци, па нема толико посла на имању, имамо више времена за себе. Позовем комшије и родбину. На трпезу изнесем све домаће и фришко. Углавном оно што сам сама припремила. Има ту старих јела, али и специјалитета које тек испробавам’’, каже ова вриједна жена.

Много јој је драгоцјена и подршка најближих.

– Све што радим, радим како би моја породица имала солидан и лијеп живот. Дјецу школујем. Треба да заврше факултете, али их треба мотивисати и да остану на селу, јер нигдје није љепше него у завичају’’, поручује она.
Међу првима у селу се укључила у рад Удружења ,,Агромајевица”, захваљујући којем је добила пластеник, па се осим ратарством и сточарством почела бавити и пластеничком производњом.

– Пластеник је велика инвестиција и не бих могла да га приуштим из кућног буџета. Сада лакше производим и продајем поврће и тако стичем додатни приход. Много ми значи што имам свој динар. Осим тога, учествујем на сајмовима, успостављам пословне контакте. То је и прилика да се дружимо, јер жене са села мало времена имају за себе’’, каже Раденка.

И Славица Прелић из Тобута живи од пољопривреде. Сваки дан јој је, каже, радни. Нема ни викенда, ни свеца, а ни на годишњи никада не иде. Ипак, не жали се.

– Имамо дивну природу, чист ваздух, квалитетну воду. Једемо здраву храну. Имамо своје поврће, воће, млијечне производе. Све без адитива, хемије. Није лако, али срећна сам овдје’’, каже Прелићка.
Прије 17 година у Прибој стигла је и једна Молдавка, Зинаида. Удала се у Миљановиће, родила троје дјеце.Активно се укључила у живот села, али и показала велико умијеће у пољопривреди. Међу првима је, каже, засадила 2.000 садница парадајза, као и 1.300 паприке, што је за Мајевичане неуобичајено.


– Ризиковала сам и успјела. Имала сам чак пет тона парадајза и све сам продала’’, каже Зинаида и поручује женама да раде оно што воле, а успјех неће изостати.

Проблеми, али и благодети живота на селу заједнички су и многим другим женама у селу.
Од њих зависи и оживљавање села. Иако се положај жена у руралним подручјима временом побољшава, оне се и даље суочавају са бројним проблемима.