Проф. др Миленко Станић: Какав ваздух удишемо и да ли нам се ускраћује право на ово слободно добро?
Ваздух је слободно добро, уобичајна је констатација у многобројним уџбеницима економије. Ријеч је о добру који није производ људског рада већ се налази слободан у природи и може да се користи без накнаде. Раније се, уз ваздух, често наводила вода као слободно добро.
Новији уџбеници економије, обавезно, уз воду наводе да је она све мање слободно добро а све више економско добро, за њено коришћење и употребу потребна су значајна улагања. Ваздух у БиХ је, из дана у дан, све загађенији па се поставља питање да ли ће судбину воде слиједити и ваздух? Да ли ћемо за његово коришћење морати плаћати као и за воду? "Да ли и ово слободно добро постаје економско?" пита се проф. др Миленко Станић у свом ауторском тексту за Семберске новине, који преносимо у цјелости.
Захтјеви за заштитом ваздуха се шире свијетом. Климатске промјене и заштита природе су централно питање на овогодишњем скупу економиста и политичара у Давосу. Свјетска здраствена организација објављује да годишње у свијету умре седам милиона људи због посљедица удисања нездравог ваздуха. У БиХ сваке године прерано умре 3.300 људи као посљедица изложености ваздуху загађеном ситним лебдећим честицама ПМ2,5 док се скоро једна од десет смрти годишње у БиХ може приписати загађењу ваздуха’’, истичу у најновијем извјештају о управљању загађењем ваздуха у БиХ који је објавила Свјетска банка.
Јасно је да се ради о озбиљном проблему коме се код нас посвећује мала или никаква пажња. Као и многе друге ствари у БиХ, загађење ваздуха је тема о којој се прича и са којом се манипулише, а да нема потпуних, релевантних, јасних и упоредивих званичних података. Код нас још није успостављен одговарајући систем мјерења загађености ваздуха (мониторинг), становништво није упознато са тим проблемом а далеко смо од успостављања адекватних планова и програма за смањење загађења и његових штетних последица.
У Федерацији БиХ се о овом проблему више расправља. Мониторинг је развијенији у односу на Републику Српску. Становништву су на располагању бројни извори информација о стању загађености ваздуха из сата у сат. Поред званичних јавних служби које прате стање загађености ваздуха у ову активност су се укључиле и бројне невладине организације које редовно прате ово стање. Вјероватно је и сам проблем више присутан у овом дијелу БиХ. Виши ниво загађења ваздуха је посебно присутан у Сарајеву, Тузли, Зеници, Илијашу, Лукавцу и Високом. Сарајево је више дана у овој години, према Индексу загађености ваздуха, (10.01.2020 –АQI545, 11.01.2020 – АQI480, 16.01.2020 – АQI446) проглашено за најзагеђенији град у свијету. Треба напоменути да се до ових индекса дошло мјерењем загађености ваздуха од стране појединих невладиних организација и по методологији која није законски, још увијек, верификована у Федерацији БиХ и Републици Српској.
У Републици Српској ова тема није важна. Мало се прича и пише о томе. Само у два града, Бања Лука и Бијељина, се званично и организовано прати стање загађења. Истина и подаци за ова два града се објављују са даном закашњења. Жалосно је да у Источном Сарајеву немамо уређаје за мјерење загађености ваздуха, док се у федералном Сарајеву квалитет ваздуха мјери на више мјеста. Република Српска још увијек није усвојила европску методологију праћења загађења ваздуха. Према нашем Закону ваздух се категорише од прве до треће категорије. Информације које имамо, по овом основу, говоре да разлога за забринутост имамо.
У Бања Луци се званична мјерења врше на три локације. На бази расположивих података видимо да је ваздух, у највећем граду РС, често био у трећој категорији. Проблеми су присутни у погледу већег загађења по основу чађи, крупнијих ,,суспендованих честица“ ПМ10 и ситнијих честица ПМ2,5. Тако је за децембар, прошле године, регистрована максимална средња дневна вриједност чађи била 121,04, ПМ10 244,51 и ПМ2,5 150,92 микрограма по метру кубном (мг/м3).
У Бијељини се врше мјерења на двије локације: центар (код зграде Градске управе) и градска топлана. Као и у Бања Луци, и у Граду Бијељина присутна су значајна одступања, у односу на прихватљиве количине, по основу присуства чађи, већих честица ПМ10 и мањих честица ПМ2,5. Висока прекорачења се евидентирају посебно на локацији Градске топлане, што указује на основни извор загађења ваздуха у Бијељини. Треба посебно истаћи висок ниво загађења на овој локацији забиљежен на дане: 22.01.2020. године је евидентирано присуство ПМ2,5 203,18мг/м3, ПМ10 312,63мг/м3 и чађи од 514,56 мг/м3; дана 14.01.2020. године ове вриједности су биле ПМ2,5 159,10мг/м3, ПМ10 258,03 мг/м3и чађ 312,88мг/м3 и на дан 29.12.2019. године вриједности параметара загађења су била ПМ2,5 176,02мг/м3, ПМ10 309,86мг/м3 и чађ 355,39 мг/м3. Ако се има у виду да су дозвољене дневне вриједности ових параметара за ПМ2,5 25мг/м3,ПМ10 50 мг/м3 и чађи 125 мг/м3, разлога за озбиљну забриност има.
Изнесени подаци говоре о потреби хитног предузимања мјера за заштиту ваздуха у РС. На почетку је неопходно покрити одговарајућим уређајима цијелу територију Републике и да у сваком тренутку грађани могу добити информацију о квалитету ваздуха који удишу. Потребно је донијети и прилагодити прописе европској пракси у том погледу. Предвидјети изворе финансирања, намјену средстава и контролу трошења средстава намјењених заштити ваздуха.
Проблем загађења ваздуха развијене земље су давно ријешиле увођењем строгих прописа, инвестицијама у технологије за пречишћавање, високим таксама за загађење и постепеном промјеном структуре привреде. Та успјешна рјешења треба преузети и примјенити код нас. Мјере треба концентрисати на три извора загађења ваздуха: аутомобиле, градске и индивидуална ложишта и на идустријска постројења. За сваки од наведених сектора треба конципирати мјере и рокове реализације. Биће нам потребан дуг период како бисмо промијенили стање у овој области и сачували ваздух као слободно добро.
ЗАГАЂИВАЧИ
На квалитет ваздуха који удишемо утичу шест главних загађивача: ПМ2,5, ПМ10 честице, угљен моноксид, сумпор диоксид, азот диоксид и озон у нивоу земље. Најопасније су ПМ честице од 2,5 микрона, као најмање. Настају сагорјевањем фосилних горива (ауспуси аутомобила, гријање на дрва и угаљ), лако продиру у тијело и, ако се наталоже, могу изазвати кардиоваскуларне и проблеме дисајних органа.
ИНДЕКС ЗАГАЂЕНОСТИ
Европска агенција за заштиту животне средине је 2017. године донијела методологију за израчунавање Европског индекса квалитета ваздуха. Индекс загађености ваздуха се мјери шестостепеном скалом до које се долази обрадом нивоа свих шест извора загађења. Највећи загађивач у датом тренутку диктира и број који одражава укупан индекс загађености. Сваки степен загађења је означен другом бојом. Та скала на основу количина честица у микрограмима по метру кубном ваздуха је:
- АQI од 0 до 50 незагађен (зелена боја),
- АQI од 51 до 100 средње загађен (жута боја),
- АQI од 101 до 150 нездрав за осјетљиве категорије (наранџаста боја),
- АQI од 150 до 200 нездрав (црвена боја),
- АQI од 201 до 300 веома нездрав (љубичаста боја) и
- АQI више од 300 екстремно загађен, опасан по здравље (бордо боја).
До 2017. године уобичајна скала која је коришћена у Европи, а која је и данас у употреби, мјери квалитет ваздуха у петостепеном индексу.
Проф. др Миленко Станић
Новији уџбеници економије, обавезно, уз воду наводе да је она све мање слободно добро а све више економско добро, за њено коришћење и употребу потребна су значајна улагања. Ваздух у БиХ је, из дана у дан, све загађенији па се поставља питање да ли ће судбину воде слиједити и ваздух? Да ли ћемо за његово коришћење морати плаћати као и за воду? "Да ли и ово слободно добро постаје економско?" пита се проф. др Миленко Станић у свом ауторском тексту за Семберске новине, који преносимо у цјелости.
Захтјеви за заштитом ваздуха се шире свијетом. Климатске промјене и заштита природе су централно питање на овогодишњем скупу економиста и политичара у Давосу. Свјетска здраствена организација објављује да годишње у свијету умре седам милиона људи због посљедица удисања нездравог ваздуха. У БиХ сваке године прерано умре 3.300 људи као посљедица изложености ваздуху загађеном ситним лебдећим честицама ПМ2,5 док се скоро једна од десет смрти годишње у БиХ може приписати загађењу ваздуха’’, истичу у најновијем извјештају о управљању загађењем ваздуха у БиХ који је објавила Свјетска банка.
Јасно је да се ради о озбиљном проблему коме се код нас посвећује мала или никаква пажња. Као и многе друге ствари у БиХ, загађење ваздуха је тема о којој се прича и са којом се манипулише, а да нема потпуних, релевантних, јасних и упоредивих званичних података. Код нас још није успостављен одговарајући систем мјерења загађености ваздуха (мониторинг), становништво није упознато са тим проблемом а далеко смо од успостављања адекватних планова и програма за смањење загађења и његових штетних последица.
У Федерацији БиХ се о овом проблему више расправља. Мониторинг је развијенији у односу на Републику Српску. Становништву су на располагању бројни извори информација о стању загађености ваздуха из сата у сат. Поред званичних јавних служби које прате стање загађености ваздуха у ову активност су се укључиле и бројне невладине организације које редовно прате ово стање. Вјероватно је и сам проблем више присутан у овом дијелу БиХ. Виши ниво загађења ваздуха је посебно присутан у Сарајеву, Тузли, Зеници, Илијашу, Лукавцу и Високом. Сарајево је више дана у овој години, према Индексу загађености ваздуха, (10.01.2020 –АQI545, 11.01.2020 – АQI480, 16.01.2020 – АQI446) проглашено за најзагеђенији град у свијету. Треба напоменути да се до ових индекса дошло мјерењем загађености ваздуха од стране појединих невладиних организација и по методологији која није законски, још увијек, верификована у Федерацији БиХ и Републици Српској.
У Републици Српској ова тема није важна. Мало се прича и пише о томе. Само у два града, Бања Лука и Бијељина, се званично и организовано прати стање загађења. Истина и подаци за ова два града се објављују са даном закашњења. Жалосно је да у Источном Сарајеву немамо уређаје за мјерење загађености ваздуха, док се у федералном Сарајеву квалитет ваздуха мјери на више мјеста. Република Српска још увијек није усвојила европску методологију праћења загађења ваздуха. Према нашем Закону ваздух се категорише од прве до треће категорије. Информације које имамо, по овом основу, говоре да разлога за забринутост имамо.
У Бања Луци се званична мјерења врше на три локације. На бази расположивих података видимо да је ваздух, у највећем граду РС, често био у трећој категорији. Проблеми су присутни у погледу већег загађења по основу чађи, крупнијих ,,суспендованих честица“ ПМ10 и ситнијих честица ПМ2,5. Тако је за децембар, прошле године, регистрована максимална средња дневна вриједност чађи била 121,04, ПМ10 244,51 и ПМ2,5 150,92 микрограма по метру кубном (мг/м3).
У Бијељини се врше мјерења на двије локације: центар (код зграде Градске управе) и градска топлана. Као и у Бања Луци, и у Граду Бијељина присутна су значајна одступања, у односу на прихватљиве количине, по основу присуства чађи, већих честица ПМ10 и мањих честица ПМ2,5. Висока прекорачења се евидентирају посебно на локацији Градске топлане, што указује на основни извор загађења ваздуха у Бијељини. Треба посебно истаћи висок ниво загађења на овој локацији забиљежен на дане: 22.01.2020. године је евидентирано присуство ПМ2,5 203,18мг/м3, ПМ10 312,63мг/м3 и чађи од 514,56 мг/м3; дана 14.01.2020. године ове вриједности су биле ПМ2,5 159,10мг/м3, ПМ10 258,03 мг/м3и чађ 312,88мг/м3 и на дан 29.12.2019. године вриједности параметара загађења су била ПМ2,5 176,02мг/м3, ПМ10 309,86мг/м3 и чађ 355,39 мг/м3. Ако се има у виду да су дозвољене дневне вриједности ових параметара за ПМ2,5 25мг/м3,ПМ10 50 мг/м3 и чађи 125 мг/м3, разлога за озбиљну забриност има.
Изнесени подаци говоре о потреби хитног предузимања мјера за заштиту ваздуха у РС. На почетку је неопходно покрити одговарајућим уређајима цијелу територију Републике и да у сваком тренутку грађани могу добити информацију о квалитету ваздуха који удишу. Потребно је донијети и прилагодити прописе европској пракси у том погледу. Предвидјети изворе финансирања, намјену средстава и контролу трошења средстава намјењених заштити ваздуха.
Проблем загађења ваздуха развијене земље су давно ријешиле увођењем строгих прописа, инвестицијама у технологије за пречишћавање, високим таксама за загађење и постепеном промјеном структуре привреде. Та успјешна рјешења треба преузети и примјенити код нас. Мјере треба концентрисати на три извора загађења ваздуха: аутомобиле, градске и индивидуална ложишта и на идустријска постројења. За сваки од наведених сектора треба конципирати мјере и рокове реализације. Биће нам потребан дуг период како бисмо промијенили стање у овој области и сачували ваздух као слободно добро.
ЗАГАЂИВАЧИ
На квалитет ваздуха који удишемо утичу шест главних загађивача: ПМ2,5, ПМ10 честице, угљен моноксид, сумпор диоксид, азот диоксид и озон у нивоу земље. Најопасније су ПМ честице од 2,5 микрона, као најмање. Настају сагорјевањем фосилних горива (ауспуси аутомобила, гријање на дрва и угаљ), лако продиру у тијело и, ако се наталоже, могу изазвати кардиоваскуларне и проблеме дисајних органа.
ИНДЕКС ЗАГАЂЕНОСТИ
Европска агенција за заштиту животне средине је 2017. године донијела методологију за израчунавање Европског индекса квалитета ваздуха. Индекс загађености ваздуха се мјери шестостепеном скалом до које се долази обрадом нивоа свих шест извора загађења. Највећи загађивач у датом тренутку диктира и број који одражава укупан индекс загађености. Сваки степен загађења је означен другом бојом. Та скала на основу количина честица у микрограмима по метру кубном ваздуха је:
- АQI од 0 до 50 незагађен (зелена боја),
- АQI од 51 до 100 средње загађен (жута боја),
- АQI од 101 до 150 нездрав за осјетљиве категорије (наранџаста боја),
- АQI од 150 до 200 нездрав (црвена боја),
- АQI од 201 до 300 веома нездрав (љубичаста боја) и
- АQI више од 300 екстремно загађен, опасан по здравље (бордо боја).
До 2017. године уобичајна скала која је коришћена у Европи, а која је и данас у употреби, мјери квалитет ваздуха у петостепеном индексу.
Проф. др Миленко Станић
