Муж и ја смо се вратили у Бијељину прије десет година из Норвешке, гдје смо и засновали породицу. Пошто сам ја по струци васпитач и бавила сам се тим послом у Норвешкој, дуго смо размишљали да ли да оснујемо вртић овдје. У јесен 2017. године ,,Чаролија’’ је почела са радом и од почетка смо одлучили да проводимо норвешки модел образовања’’, прича Терзићева.

Норвешки модел образовања, прије свега, подразумијева да дјеца све активности које могу, обављају на отвореном, играју се, уче, а напољу добијају и ужину.

-Прва ствар по којој се наша установа у раду разликује од других јесте максималан боравак дјеце напољу. Прошле године смо имали само седам дана када дјеца нису била напољу, а све остало вријеме су проводили на отвореном. Увијек су нам спремне гумене чизме, кабанице, скафандери. Заговарамо принцип да све што може да се обавља унутра, може и напољу, а бенефити од таквог начина рада су вишеструки’’, истиче Терзићева.
 

НАЈТАЛЕНТОВАНИЈИ

Према оцјени представника свих предшколских установа које су учествовале у пројекту Дјечији свијет најталентованији малишани предшколске установе ,, ЧАРОЛИЈА“ су:

1. Раско Жугић




2. Нађа Маринковић и 3. Ана Маринковић

​
 

Она каже да се дужим боравком напољу код дјеце подстиче физички развој који мора да прати ментални, те да су дјеца у Норвешкој физички способнија од дјеце у Босни и Херцеговини.

-Код нас, нажалост, постаје нормално да дјеца не знају да ухвате лопту, дане знају да потрче или да се дочекају када падну. У Норвешкој се много више допушта дјеци и не постоји родитељ који ће рећи:,, Данас је хладно и немојте ми изводити дијете вани’’. Тамо је, на примјер, обавезан свакодневни боравак у шуми, гдје дјеца савладавају природне препреке’’, наглашава Терзићева.

Друга специфичност норвешког модела, који примјењује Вртић ,,Чаролија’’, је пружање времена за слободну игру, кроз коју дјеца најбоље и најбрже уче.

-Посао дјетета је да се игра и да кроз игру доноси закључке о одређеним стварима. Оно на шта обраћамо пажњу јесте и да просторија у којој дјеца бораве сама по себи подстиче на играње, да просторија једним дијелом обавља функцију педагога’’, сматра Терзићева.

Вртић ,,Чаролија’’ тренутно похађа педесеторо дјеце у три узрасне групе, а то су јаслице, млађа и старија вртићка група. Ова васпитна установа налази се поред магистралног пута Бијељина-Јања и једина је таква установа у овом дијелу града. 

Власница Ванина Терзић каже да би предшколски системи у БиХ требало више пажње да посвете семинарима и додатним едукацијама за васпитаче, како би и они имали већи подстрек за рад.

-Наши васпитачи су школовани и оспособљени за рад са дјецом, али овдје недостаје подршка у смислу семинара, како се њихов рад не би свео само на ,,пресвлачење пелена’’. Друштво мора да им покаже да их цијени као педагоге, да им подстиче морал и потврди да су они професионалци којима родитељи без бојазни остављају своју дјецу’’, истиче Ванина.

Она наглашава да Вртић ,,Чаролија’’, осим програма које је прописало Министарство просвјете, за малишане организује учење енглеског језика, радионице у Народној библиотеци, а сваког петка установу посјећује логопед за којим се све више исказује потреба.

Терзићева додаје да би, када је ријеч о предшколском образовању, држава требало да подстиче рад предшколских установа одређеним субвенцијама, а на локалном нивоу, дјецу за коју нема мјеста у градском вртићу, требало би распоређивати у приватна обданишта.