МЛАДЕНКА ПЕРИЋ, ПСИХОЛОГ: ЗА ДЈЕЦУ ЈЕ ВЕОМА ВАЖНО КОНТРОЛИСАТИ ВРИЈЕМЕ ПРОВЕДЕНО НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА :: Semberija INFO ::

 

МЛАДЕНКА ПЕРИЋ, ПСИХОЛОГ: ЗА ДЈЕЦУ ЈЕ ВЕОМА ВАЖНО КОНТРОЛИСАТИ ВРИЈЕМЕ ПРОВЕДЕНО НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА


Друштвене мреже су последњих година сигурно један од најпопуларнијих видова комуникације и дружења међу људима широм свијета. Служе нам за дружење, упознавање, поновно повезивање са људима са којима смо изгубили контакт, за рекламирање, те за информисање. Заиста је мало оних који су одољели овој пошасти и немају профил на нити једној од друштвених мрежа. Јесте ли се икад запитали како то друштвене мреже утичу на човјеково ментално здравље? Доносе ли нам више штете него користи?

Социјалне мреже су свакако једна од позитивнијх страна Интернета и многи људи би се сложили са чињеницом да заиста могу донијети мноштво добрих ствари. Сјајно су средство за упознавање нових и повезивање са старим пријатељима, за промоцију нових послова као и за размјену информација и мишљења. Међутим, ту постоји и она лоша страна цијеле приче о друштвеним мрежама.

Младенка Перић Стојнић, психолог у Гимназији "Филип Вишњић" у Бијељини, рекла је да је за дјецу веома важно контролисати вријеме проведено на друштвеним мрежама и обезбиједити им сигуран боравак на истим.

"Постоје људи који уживају у томе да буду окружени великим бројем људи, да излазе, па њима друштвене мреже служе да би се још више дружили. Са друге стране су ту и они који мање уживају у дружењу, али морају да задовоље своју потребу за њим, па друштвене мреже користе за стицање контаката, јер им је то иначе отежано. Међутим, друштвене мреже (и онлајн комуникација уопште) могу имати и значајне негативне ефекте на ментално здравље адолесцената, као и свих нас. Уколико смо изложени електронском малтретирању или уколико коришћење друштвених мрежа води ка идеализовању других и стварању неких нереалних очекивања од себе, то доводи до пада самопоуздања или стварају неку врсту зависности. Неке од значајних могућих последица су депресивност, анксиозност, изостајање из школе, суицидалне идеје и ниско самопоштовање", истиче психолог Перић Стојнић.



Она је додала да се једна од дилема данашњице тиче управо друштвених мрежа, да ли су оне добро или зло модерног друштва.

"Друштвене мреже нису ни нужно добре, али ни нужно лоше, већ једноставно онакве какве их сами корисници направе. Код сваког од нас постоји став да ли ћемо и на који начин прихватити нешто као добро или лоше и управо је то случај и са друштвеним мрежама на којима можемо урадити много паметних ствари, али исто тако и мноштво непромишљених. Уколико се друштвене мреже користе умерено, на прави начин и у праве сврхе нема бојазни од лоших последица. У супротном, пад у виртуелну замку је неизбежан", рекла је она.

На крају можемо само да закључимо да док друштвене мреже као и сам интернет доживљавате као мјесто које вам олакшава живот, на коме откривате нову сјајну музику, тражите препоруке за добре књиге и филмове, лако проналазите потребне информације, а у ствари уживате у правом дружењу са пријатељима уз кафу или пиво, онда нема разлога за бригу и ви сигурно узимате најбоље од оба свијета.

Семберија инфо - Љ. Божић