Прије 40 година, 20. октобра 1980. године, изашао је први број наших ,,Семберских новина'', које су већ четири деценије хроничар живота у Семберији и регији. Поводом овог значајног јубилеја „Семберских“ разговарали смо са првим човјеком Града Бијељина Мићом Мићићем.
 
Градоначелниче, наша кућа обиљежава важну годишњицу. Од 40 година, колико излазимо, најмање пола времена се на нашим страницама дружимо и с Вама – од како сте били начелник у Административној служби, затим, преко два министровања, па до више од 15 година на дужности начелника општине и сада градоначелника. Како оцјењујете наш рад у том периоду?
 
- „Семберске новине” су претеча свих локалних медија у Бијељини и биле су у мојој кући још док сам био младић. Искрено, како сам ступао на различите функције, постајале су ми важније, јер су нудиле информације о актуелностима у Семберији, важним за послове којим сам се бавио на различитим нивоима управе. Сем тог, да кажемо, актуелног извјештавања, кад човјек прелистава старе бројеве ,,Семберских”, може да чита не само о важним догађајима у Бијељини, већ и о људима који су својим радом, талентом или интересовањима обиљежили неко раније вријеме и доприносили развоју нашег Града. Колико пратим, „Семберске новине“ су један од ријетких локалних листова у Републици Српској и драго ми је што се и по томе Бијељина издваја.
 
 „Семберске новине“ излазе четвртком. Да ли су четвртком ујутро на Вашем радном столу?
 
-Наравно да јесу, заједно са дневним новинама. Можда ће изгледати да вам ласкам, али, заиста, прво прелистам „Семберске“.
 
Већина људи Вас познаје, јер сте дуго на дужности градоначелника, али како то изгледа када имате слободан дан? Успијевате ли да се „искључите“ од обавеза и мобилног телефона?
 
- Волио бих да чешће заборавим гдје сам оставио мобилни телефон. Човјек мало постане зависник од оваквог посла, али с друге стране, било би неодговорно да, и у дане одмора, не будем на вези кад треба нешто хитно рјешавати или кад се дешава неки важан догађај. Све то зна да буде напорно, али такав је посао који обављам, а људи од градоначелника очекују да буде стално или већи дио времена доступан. Нажалост, за вријеме мојих мандата имали смо два пута поплаве. Сад имамо епидемију короне. Нити је вода бирала који дан је радни да се тада излије, нити епидемија бира радне или нерадне дане. И док сам недавно био у изолацији, јер је постојала сумња да сам заражен корона вирусом, био сам све вријеме на вези са сарадницима и, уз њихову помоћ, усклађивали смо рад Градске управе и служби које су се бориле ,,против болести’’. На страну је што стално гледам око себе и чим видим, на примјер, оборен саобраћајни знак, да у неком селу не ради јавна расвјета, уочим дивљу депонију или било шта друго што не штима, не могу да чекам до понедјељка, него одмах зовем надлежног начелника одјељења или службеника да ријеше проблем што прије. Да се не лажемо, у Семберији још има потребе да се задовоље велике инфраструктурне потребе и треба уложити још много новца и воље да се све то изгради, али ако већ на то треба да сачекамо неко вријеме, бар ове мање недостатке можемо одмах ријешити. 
 
Кад је неко толико времена на челу, за наше услове, великог града, какав је Бијељина, и кад је лице првог човјека познато и много даље од локалне заједнице, као што је случај са Вама, како се носите са тим?
 
- Вјерујте да је пријатно кад вам непознати људи приђу на аеродрому у иностранству или кад одете у званичну посјету неком другом граду. И од свих тих сусрета и познанстава на блиц, никад ни један разговор није био непријатан. И кад већ питате, морам рећи и ово... Људи које срећем на страни имају лијепе ријечи за напредак Бијељине, ваљда, јер нису овдје сваки дан и кад накратко дођу одмах примијете шта се све изградило или промијенило. А, ми који живимо овдје, те промјене доживљавамо другачије, што је ваљда и природно, јер живимо поред тих градилишта и све што се мијења – мијења се постепено, па ми стога и не видимо озбиљан напредак.
 
Покушавамо да овај интервју буде без ,,официјелних питања и тема'', али чини нам се да не можемо да избјегнемо тему великих пројеката о којима и Ви често говорите.
 
- Па, можда понекад знам бити и досадан, понављајући стално шта смо урадили, а још више који пројекти слиједе. Али, сигуран сам да је битно! Битно је, јер људи треба да вјерују у свој град, село, улицу и породицу, у себе, на крају крајева! Ова наша Бијељина је, захваљујући вриједним људима који живе овдје, постала једна од најнапреднијих локалних заједница у Српској и БиХ. Таква мора да остане. Ко би рекао прије двадесет година да ћемо имати малтене универзитет у Бијељини, да ћемо имати канализацију, заобилазницу, па нову болницу... Или, ево... Кад смо ушли у припремне радове за изградњу школе на Лединцима, сјећате ли се колико су роди-
тељи из некада-
шње „мале школе“ у Рачанској били сумњичави? Али, било је људи који су вјеровали и зато данас имамо факултет, канализацију, заобилазницу, нову болницу, па и, мало је рећи одличну, школу на Лединцима. Ево, кад идете у Србију преко Раче, погледајте да се гради нови мост, у догледно вријеме почеће и градња Дринског насипа, изградња нове Аутобуске станице одмиче, погледaјте само како је већ сад лијеп Соколски дом, чија обнова је при крају...
 
Дали сте нам повод за наше сљедеће питање, којим бисмо могли и завршити овај интервју за јубиларни број. Да ли има основа за вјеру да ће „Семберске“ за 40 година славити 80. годишњицу од оснивања и да ће и тада бити на Вашем столу?
 
- Тада бих имао сто и кусур година, али рачунајте да ако доживим то доба, читаћу вас и тада. Шалу на страну, то што сте ме питали, највише зависи од самих „Семберских“ и колико ће да прате трендове на медијском тржишту. Мислим да је ово редизајнирано издање добар корак у том правцу и да ће читаоци дуже држати на столу овакве новине које ће се читати неколико дана. Сви волимо када у рукама држимо одштампани примјерак добрих новина, али иде вријеме кад ће све више електронска издања бити тражена, па ће, сигурно, тако и „Семберске новине“ морати да прате тај тренд.

Срећно вам првих четрдесет година и желим да будете читани још више у наредних четрдесет година!


​Семберске новине - Семберија инфо - В.Зеленовић