Нови роман ,,Адреса“ Драгана Великића, двоструког добитника НИН-ове награде, представљен је бијељинској читалачкој публици у Народној библиотеци ,,Филип Вишњић“. У врло опуштеној и пријатељској атмосфери Великић је с модераторицом представљања, библиотекарком Валентином Живић, начео бројна питања која је обрађивао у овом роману.



,,Адреса“ је роман о Београду. У претходним романима Драгана Великића Београд је био пролазна етапа његових ликова, али овога пута пратимо јунака који је „укотвљен“  у Београду и то као један велики губитник. Тај јунак је Владан Тодоровић, документариста у Музеју поште, у чијој се свијести јављају слике града који је пролазио кроз разнолике фазе разарања, од турских времена, до данас.

- У роману ,,Адреса“, у чијем поднаслову је београдски роман, пратим живот једног обичног човјека у том граду. Главни јунак је документарист у Музеју поште, бави се архивирањем и самим тим његов поглед на свијет је архиварски. Од нешто више од милион и по становника Београда сваки од њих има неки свој Београд који је добрим дијелом одређен његовим социјалним положајем, његовом професијом, али и његовим биолошким моментом, јер, другачије га доживљава, рецимо,  неко са 15, 20 година од оног ко их има 40 или 50. Тако сам ја, одређујући професију главног јунака одредио и његову визуру , која је постала и моја визура, па сам се зато бавио великим системима, као што су пошта и жељезница, каже Драган Великић. 



Како роман одмиче, све доминантнија постаје она линија романа која прати догађања у 2018. години. Ту је свакодневица Београда данас.

- Нисам знао да ће свакодневни догађаји толико да утичу на нешто што је роман. Један од тих догађаја је укидање главне жељезничке станице, а то није шок, то је цивилизацијски гријех. Београд је тиме добио још један страшни ожиљак, страшну негативну тетоважу и ја сам тада схватио да не могу писати роман о Београду, а да моји јунаци нису свједоци свега тога, појашњава Великић, чији је дјед био жељезничар.  

 Без обзира на све, како истиче аутор ,,Адресе“, Београд је град невјероватне енергије и увијек се у чуду пита одакле извире тај дух, тај хумор, та креативност.

​

- Покушао сам у овом роману дати једну свеобухватну слику тог града, рекао је Великић додавши да је роман назвао ,,Адреса“ јер сматра да адреса није само мјесто гдје се живи. Каже, сваки човјек је заправо адреса која се креће.

А о роману ,,Адреса“ књижевник Гојко Тешић је рекао: ,,Ово је заправо Великићев говор  меланхолије, сјете, о уништеним, поништеним, изгубљеним адресама, адресама које се насилно премјештају на друга мјеста. Говори полемичком оштрицом, али на скрупулозан начин. Знао је гдје је она ивица коју не треба да пређе, да не склизне у памфлет и полемику. Ово је један од најживљих и најдинамичнијих романа у овом тренутку наше књижевности, а усуђујем се рећи, у стилској и језичкој равни један од најчистијих и најпрецизнијих.“

Драган Великић рођен је у Београду 1953. године, а одрастао је у Пули. Дипломирао је општу књижевност с теоријом књижевности на београдском Филолошком факултету. Од 1994. до 1999. године био је уредник издавачке дјелатности Б92, писао је колумне за НИН, Време, Данас, Репортер и Статус. Од јуна 2005. до децембра 2009.  године био је амбасадор Србије у Аустрији. Живи у Београду као слободни књижевник, а однедавно је и у пензији.

Великић је објавио једанаест романа, пет књига есеја и три књиге прича. Два пута је добио НИН-ову награду, најважнију књижевну награду бивше Југославије, а данас Србије, за романе ,,Руски прозор“ 2008. и ,,Иследник“ 2016. године.   

Семберија ИНФО - М. Решидовић