Панто Пантић, предсједник Удружења ликовних умјетника ,,Свети Лука’’
1.Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
Највећи успјех у мом животу, свакако, представља то што сам се остварио у улози оца, два предивна дјечака.
2. Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
Као дијете, доста времена сам проводио у цртању и бојењу, правио сам разне ствари од папира, дрвета и глине. Завршио сам средњу Грађевинску школу, смјер Грађевински техничар за високоградњу и ту сам, такође, пуно времена проводио у цртању и пројектовању. Љубав према ликовној умјетности је превагнула, те сам 2004. године уписао Педагошки факултет, смјер Професор разредне наставе и ликовне културе, као прва генерација на том смјеру. Такође сам био и полазник прве генерације Школе иконописа у Бијељини „Андреј Рубљов“, коју сам похађао четири године, а која је данас познатија под другим именом „Одигитрија“. Данас сам запослен у ЈУ ОШ „Јован Дучић“ Бијељина као наставник ликовне културе и предсједник сам Удружења ликовних умјетника „Свети Лука“ у Бијељини.
3. Која књига, филм или представа су на вас оставили утисак последњих година?
Једна од књига која је на мене оставила јак утисак и којој се сваки пут изнова враћам је свакако „Стари сликарски приручници“ Милорада Медића.
4. Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Поред сликања икона и слика, могу да кажем да ми је један од хобија сакупљање старог новца и старих предмета.
5. Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
Мислим да Бијељина заслужује да добије један простор за сталну поставку слика. Иако је УЛУ „Свети Лука“ на конференцији, која је организована у згради Градске управе, добило обећање да нам се додјељује једна просторија за рад удружења, а званична потврда је, ипак, изостала. Ликовни умјетници представљају својеврсне културне амбасадоре Града Бијељина и Семберије, одлазећи у друге градове на ликовне колоније.
6. Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Бијељину и Семберију у будућности видим као европски град, који ће препознати значај културе и афирмисати што више младих да остану у нашем граду, да својим радом у области културе унапређују нашу средину.
Семберске новине
Највећи успјех у мом животу, свакако, представља то што сам се остварио у улози оца, два предивна дјечака.
2. Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
Као дијете, доста времена сам проводио у цртању и бојењу, правио сам разне ствари од папира, дрвета и глине. Завршио сам средњу Грађевинску школу, смјер Грађевински техничар за високоградњу и ту сам, такође, пуно времена проводио у цртању и пројектовању. Љубав према ликовној умјетности је превагнула, те сам 2004. године уписао Педагошки факултет, смјер Професор разредне наставе и ликовне културе, као прва генерација на том смјеру. Такође сам био и полазник прве генерације Школе иконописа у Бијељини „Андреј Рубљов“, коју сам похађао четири године, а која је данас познатија под другим именом „Одигитрија“. Данас сам запослен у ЈУ ОШ „Јован Дучић“ Бијељина као наставник ликовне културе и предсједник сам Удружења ликовних умјетника „Свети Лука“ у Бијељини.
3. Која књига, филм или представа су на вас оставили утисак последњих година?
Једна од књига која је на мене оставила јак утисак и којој се сваки пут изнова враћам је свакако „Стари сликарски приручници“ Милорада Медића.
4. Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Поред сликања икона и слика, могу да кажем да ми је један од хобија сакупљање старог новца и старих предмета.
5. Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
Мислим да Бијељина заслужује да добије један простор за сталну поставку слика. Иако је УЛУ „Свети Лука“ на конференцији, која је организована у згради Градске управе, добило обећање да нам се додјељује једна просторија за рад удружења, а званична потврда је, ипак, изостала. Ликовни умјетници представљају својеврсне културне амбасадоре Града Бијељина и Семберије, одлазећи у друге градове на ликовне колоније.
6. Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Бијељину и Семберију у будућности видим као европски град, који ће препознати значај културе и афирмисати што више младих да остану у нашем граду, да својим радом у области културе унапређују нашу средину.
Семберске новине
