Света Петка историјска је личност, сврстана у ред светих. Живела је крајем 10. и почетком 11. века, пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, у Малој Азији.

Потицала је из имућне и побожне породице. Замонашила се после смрти родитеља у цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.

Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

Једна је од највећих мисионарки хришћанске вере и поштује се у целом православном свету.

У нашем народу култ Свете Петке посебно је ојачао крајем 14. века, после Косовске битке. Прве записе о светици, о преносу моштију свете Петке из Видина у Србију, оставио је Григорије Цамблак, средњовековни писац и црквени поглавар, кијевски митрополит и аутор многих дела која су ушла у стару бугарску, српску и руску књижевност.
Њене чудотворне мошти, иначе, током времена преношене су више пута – у Трново, Цариград, Београд. Од 1641. године почивају у румунском граду Јаши.

Честа је крсна слава која ће се ове године обележити у специфичним, пандемијским околностима.
СПЦ је саопштила да ће данас, на празник Свете Петке, храм Светог Саве на Врачару бити отворен за посетиоце.

(РТС)