ФК ,,Пролетер’’ Дворови: МИЛОЈЕ НИКОЛИЋ
Милоје Николић, учитељ, дипломирани дефектолог, секретар Мјесне заједнице Дворови, спортиста, директор Основне школе у Дворовима и на све то изванредан говорник и фактограф села Дворови. То је наш Милоје.
У овом тексту ћемо се бавити само Милојевом спортском биографијом, а о осталим написаним епитетима, неком другом приликом.
Милоје је као дјечак, као већина његових вршњака имао тешко дјетинство, сиромаштво, али играње фудбала као дјечака, а касније и одраслог младића му је давало снагу за нове успјехе. Полако је стасавао у високог и јаког човјека који је имао све потребне предуслове за бављење фудбалом. Почео је да игра фудбал крајем педесетих и почетком чездесетих година двадесетог вијека са генерацијом која је тада стварана у Дворовима и која је започела прво редовно такмичење. Био је центарфор и један од голгетера те генерације. Учествовао је са екипом у редовном такмичењу среза Брчко и тада основаном такмичењу „Куп Задругара“.
Међутим, у то врјеме тешка болест, одвукла га је од дворовљанског фудбалског игралишта у разне болнице и санаторијуме, а касније на школовање, па није пружио максимум у Пролетеру. По завршетку школовања, настанио се у Пушковцу, код Кораја, гдје је радио као учитељ, а онда започео поновну фудбалску каријеру у ФК ,,Братство“ из Кораја.
Све вријеме, Милоје никада није кидао везе са својим селом и увијек када је долазио на одморе дружио се са фудбалом, играо пријатељске утакмице, а почетком осамдесетих година се враћа у Дворове и постаје секретар Мјесне заједнице. Одмах се укључио у рад Управе клуба гдје пружа несебичну подршку и гдје постаје једна од важних карика битисања клуба.
Поред свих ових описа, он је изузетна „енциклопедија“ генезе Дворова, Дворовљана, Пролетера, Културно умјетничког друштва и других активности. Просто је било милина сједити у његовом друштву и слушати његове течне и поучне приче како о историји села, тако и о људима и њиховим заслугама и особинама’’, забиљежио из архива ФК ,,Пролетер’’ из Дворова Владан Симеуновић.
У овом тексту ћемо се бавити само Милојевом спортском биографијом, а о осталим написаним епитетима, неком другом приликом.
Милоје је као дјечак, као већина његових вршњака имао тешко дјетинство, сиромаштво, али играње фудбала као дјечака, а касније и одраслог младића му је давало снагу за нове успјехе. Полако је стасавао у високог и јаког човјека који је имао све потребне предуслове за бављење фудбалом. Почео је да игра фудбал крајем педесетих и почетком чездесетих година двадесетог вијека са генерацијом која је тада стварана у Дворовима и која је започела прво редовно такмичење. Био је центарфор и један од голгетера те генерације. Учествовао је са екипом у редовном такмичењу среза Брчко и тада основаном такмичењу „Куп Задругара“.
ЧЕТВРТИ С ЛИЈЕВА У ГОРЊЕМ РЕДУ
Међутим, у то врјеме тешка болест, одвукла га је од дворовљанског фудбалског игралишта у разне болнице и санаторијуме, а касније на школовање, па није пружио максимум у Пролетеру. По завршетку школовања, настанио се у Пушковцу, код Кораја, гдје је радио као учитељ, а онда започео поновну фудбалску каријеру у ФК ,,Братство“ из Кораја.
Све вријеме, Милоје никада није кидао везе са својим селом и увијек када је долазио на одморе дружио се са фудбалом, играо пријатељске утакмице, а почетком осамдесетих година се враћа у Дворове и постаје секретар Мјесне заједнице. Одмах се укључио у рад Управе клуба гдје пружа несебичну подршку и гдје постаје једна од важних карика битисања клуба.
Поред свих ових описа, он је изузетна „енциклопедија“ генезе Дворова, Дворовљана, Пролетера, Културно умјетничког друштва и других активности. Просто је било милина сједити у његовом друштву и слушати његове течне и поучне приче како о историји села, тако и о људима и њиховим заслугама и особинама’’, забиљежио из архива ФК ,,Пролетер’’ из Дворова Владан Симеуновић.
