КАКВИ СУ ЗА БАЛКАН ЗАКЉУЧЦИ САМИТА НА БРДУ КОД КРАЊА? :: Semberija INFO ::

 

КАКВИ СУ ЗА БАЛКАН ЗАКЉУЧЦИ САМИТА НА БРДУ КОД КРАЊА?


Foto: Instagram/av
На Самиту одржаном на Брду код Крања лидери Eвопске уније и западног Балкана усвоjили су декларациjу којом потврђуjу посвећеност проширењу и подршку европскоj перспективи Западног Балкана.

У тексту декларације, међутим, није прецизиран датум за учлањење.

Нема 2030. године као могућег рока за пријем земаља које преговарају о чланству у ЕУ. Очекивано, оцјењује савјетница српског члана Предсједништва БиХ за спољну политику Ана Тришић Бабић. Подсјећа да већ дужи период ЕУ даје амбивалентне сигнале и скоро да је престала да буде поуздан партнер.

- Одбијање неких чланица да 2030. годину прихвате као обавезу сасвим је јасно. Чини се да је то данас свима јасно - како унутар ЕУ, тако и на западном Балкану. Једноставним језиком речено - имали смо чоколаду - проширење и перспективу - коју су нам узели и сад нам дају комадиће те чоколаде - каже она.

Самит је био прилика, каже предсједник Србије Александар Вучић да се увиди да немају све земље чланице "исти апетит" за проширењем.

Док је председавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић на Самиту присуствовао без сагласности сва три члана Предсједништва БиХ, на шта је указао и српски члан Милорад Додик, о отвореним питањима у БиХ говорио је предсједник Србије са хрватским премијером. Андреј Пленковић и Александар Вучић усагласили су да је неопходно поштовање слова Дејтона.

- И по питању БиХ мислим да смо у 90 одсто сагласни, поготово око ставова по питању Дејтонском споразума и легалне и легитимне репрезентативности - рекао је Вучић.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да Европска унија овим самитом шаље веома важну поруку региону, а то је да западни Балкан припада ЕУ.

- Европска унија није потпуна без западног Балкана. Зато ће моја комисија наставити да чини све што може да унаприједи процес проширења и интеграцију регије у ЕУ. Желимо западни Балкан у Европској унији. Нема сумње да је наш циљ проширење - истакла је она.

О датуму је, пак, отворено говорила њемачка канцеларка Ангела Меркел. Иако постоји геостратешки интерес да ове земље приступе Европској унији, каже Меркелова, није за рок који на крају врши притисак на нас без обзира да ли су услови за приступање испуњени или не.

- Заиста не вјерујем у одређивање датума, али вјерујем у испуњавање наших обећања. Када се стекну услови, приступање може да се реализује - нагласила је она.

Француски предсједник Емануел Макрон става је да земље Балкана заслужују краткорочну европску перспективу. Оне су срце Европе, а чланством би постале, изричит је Макрон и стуб европске стабилности.

- Имали смо добре разговоре. Жеља нам је да Балкану поново дамо европску перспективу на краткорочном нивоу јер су у средишту Европе. Морамо одговорити јер би то помогло европској стабилности - рекао је Макрон.

Званичници ЕУ дјелима демантују тврдње да је западни Балкан дио европске породице, сматра шеф Представништва Републике Српске у Бриселу Марио Ђурагић. Свака иницијатива која је долазила од ЕУ предвођене Њемачком прерастала је, каже Ђурагић, у процесе који су додатно компликовали политичке односе у БиХ и тражили уступке од Републике Српске.
 
(РТРС)