- Због притиска појединих земаља ЕУ, БиХ је ближе кандидатури за чланство него што је била прије препоруке Европске комисије прошле седмице да Украјини и Молдавији буде додијељен статус кандидата за чланство, а БиХ не.
Међутим , сви саговорници "Независних новина" упозоравају да се ради о одлуци политичке природе и да само 27 премијера и предсједника ЕУ  имају ексклузивно право да одлуче хоће ли додијелити статус било којој земљи, укључујући  БиХ и Украјину, или неће. Подсјећања ради, Европска комисија је лидерима ЕУ препоручила да додијеле статус кандидата Украјини и Молдавији, а што се тиче БиХ, сматра да је прво потребно показати неки напредак у испуњавању 14 препорука у Мишљењу Европске комисије, али лидери нису обавезни да прихвате препоруку овог извршног европског тијела.

Урсула фон дер Лејен, предсједница Европске комисије, по свему судећи направила је мали узмак према БиХ јер је у интервјуу аустријском листу "Wиенер Зеитунг" рекла да је 14 приоритета за БиХ услов за отпочињање преговора, што је наредна фаза након добијања статуса кандидата. Иако је и у самом Мишљењу Европска комисија назначила да 14 приоритета нису услов за кандидатуру, већ да БиХ мора демонстрирати напредак њиховим испуњавањем, ова изјава Фон дер Лејенове би могла значити омекшавање позиције Европске комисије уочи сједнице Европског савјета на којој ће се одлучивати о проширењу.

На питање новинара зашто Украјина, а не БиХ, Јохан Затлер, шеф Канцеларије ЕУ у БиХ, јуче је објаснио да се 24. фебруара и, како је рекао, инвазијом Русије на Украјину, свијет промијенио.

Он је, међутим, такође назначио да је позитивно мишљење Украјини засновано и на стварном напретку, попут усвајања антикорупцијског закона.

"Наравно да је важна имплементација, али је такође јасно да је то почетак дугог пута. Треба бити реалистичан, чланство је далеко, али кандидатски статус је препознавање и јак сигнал земљи с 40 милиона људи који воде битку за своју независност, али и за нашу слободу", рекао је он.

Што се тиче БиХ, он је подсјетио на Мишљење и 14 приоритета, као и да је јако мало урађено кад је ријеч о испуњавању обавеза, али да је истовремено све више земаља у ЕУ које препоручују да се за БиХ додијели кандидатура.

"Моја улога овдје је да се заложим за БиХ. Иако нисам задовољан оним што је урађено од стране ваших политичара, морамо послати позитиван сигнал. То не би била награда за ваше политичаре, него јасан сигнал за становништво, да постоји перспектива за ову земљу", рекао је он.

Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ, рекао је да би недавање статуса БиХ штетно дјеловало на договор лидера у Бриселу, који је постигнут уз посредовање Шарла Мишела, предсједника Европског савјета, тијела које ће донијети одлуку о БиХ.

Додик је на свом Тwиттер профилу обећао да све потписано са договора у Бриселу треба испоштовати ако се то деси, али да у случају негативног расплета ситуације по БиХ, договор из Брисела не важи.

"Састанак у Бриселу био је мотивисан жељом Шарла Мишела да понуди Европском савјету одређен договор за политичаре из БиХ. И даље стојим иза тога. Ако добијемо кандидатски статус, све што је тамо договорено треба да буде испуњено. Ако нема кандидатског статуса за БиХ, умире и договор у Бриселу", написао је Додик.

Након састанка с европарламентарцима у Сарајеву, Додик је изразио незадовољство због 14 приоритета, за које је рекао да дјелују као казна, и додао да постављање високог представника без одобрења Савјета безбједности УН представља кршење правног система. Такође је истакао да РС жели ЕУ интеграције, али да није спремна да се одрекне своје аутономије.

Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност утицајног института из Берлина, каже за "Независне новине" да је засад немогуће рећи хоће ли БиХ добити кандидатуру јер, како је рекао, историја показује да много одлука зависи од тренутних односа европских лидера и бројних мањих фактора.

Он , међутим, истиче да би за регион била одлична вијест ако би Савјет донио барем неке од четири одлуке за које он сматра да би биле од велике важности.

"Прва одлука би била да се БиХ, Косову, Украјини и Молдавији додијели кандидатура за чланство у ЕУ, а друга да се Црној Гори понуди мјесто 28. чланице Уније до 2025. године ", каже он и додаје да је то година до које би Црна Гора имала разумно довољно времена да заврши реформе које би биле услов за чланство.

Даље, како истиче, ЕУ би требало да каже да свих пет земаља западног Балкана могу постати пуноправне чланице до краја деценије под условом да се реформишу, посебно кад је у питању владавина права, али и под условом да ЕУ прилагоди свој институционални оквир.

Фарис Кочан, словеначки експерт за европске интеграције западног Балкана, оцјењује да ће приоритет на Балкану имати Сјеверна Македонија и Албанија, односно одблокирање приступних преговора.

"У том смислу очекујем да ће пажњу на самиту имати и иницијатива 'Отворени Балкан'", нагласио је он и истакао да је потенцијал показао и Берлински процес, који заговара Њемачка.

(Независне)