ЊЕМАЧКА: УСЕЉАВАЊЕ РАДНИКА СА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА ИМАЛО ПОЗИТИВАН ЕФЕКАТ
Усељавање радника са Западног Балкана позитивно је утицало на њемачко тржиште рада, показује студија Института за истраживање тржишта рада у Нојернбергу.
"Педесет четири одсто запослених у склопу правила о запошљавању особа са Западног Балкана су квалификовани радници, висококвалификованих је четири одсто", произилази из студије Института за истраживање тржишта рада (ИАБ) објављено је у уторак, 11. августа, а пренијеле агенције.
Према истој студији 42 одсто особа запослених у склопу тзв. правила о запошљавању особа са Западног Балкана су помоћни радници.
Пропис о запошљавању редника са Западног Балкана уведен је почетком 2016. године након што су земље ове регије уврштене на листу тзв. сигурних земаља што је практично искључило могућност стицања азила за грађане ових земаља у Њемачкој.
Услов за усељавање у Њемачку је, за разлику од осталих сличних правила, искључиво радни уговор, а не потврда о квалификацији.
Према неким критикама, оваква регулација је довела до тога да у склопу овог правила у Њемачку долазе искључиво неквалифицирани радници у нижем платном сектору.
Критика се такође односила и на тврдњу да у Њемачку долазе старији радници те је изражено страховање да ће они због кратког радног вијека до пензије и ниских давања у пензионе фондове након одласка у пензију пасти на терет њемачком социјалном систему.
ИАБ студија је показала и да у Њемачку преко Правила о Западном Балкану долазе углавном млађи радници. У годинама 2016. и 2017., 73 одсто радника је било млађе од 40 година, а 86 одсто су били мушкарци.
Највећи постотак, њих 44 одсто, је запослено у грађевини а 13 одсто у гастрономији.
"Интеграција у тржиште рада особа које су у Њемачку стигле преко овог правила, узимајући у обзир стабилност радног мјеста и зараду у поређењу с осталим усељеничким групама и домаћим становништвом, протекла је успјешно", закључак је студије.
Одлука о продужетку овог правила које истиче крајем ове године још није донесена. Према неким процјенама продужење је, упркос позитивним искуствима, упитно посебно након што је због пандемије корона вируса и економске кризе порастао број незапослених у Њемачкој.
(Агенције)
"Педесет четири одсто запослених у склопу правила о запошљавању особа са Западног Балкана су квалификовани радници, висококвалификованих је четири одсто", произилази из студије Института за истраживање тржишта рада (ИАБ) објављено је у уторак, 11. августа, а пренијеле агенције.
Према истој студији 42 одсто особа запослених у склопу тзв. правила о запошљавању особа са Западног Балкана су помоћни радници.
Пропис о запошљавању редника са Западног Балкана уведен је почетком 2016. године након што су земље ове регије уврштене на листу тзв. сигурних земаља што је практично искључило могућност стицања азила за грађане ових земаља у Њемачкој.
Услов за усељавање у Њемачку је, за разлику од осталих сличних правила, искључиво радни уговор, а не потврда о квалификацији.
Према неким критикама, оваква регулација је довела до тога да у склопу овог правила у Њемачку долазе искључиво неквалифицирани радници у нижем платном сектору.
Критика се такође односила и на тврдњу да у Њемачку долазе старији радници те је изражено страховање да ће они због кратког радног вијека до пензије и ниских давања у пензионе фондове након одласка у пензију пасти на терет њемачком социјалном систему.
ИАБ студија је показала и да у Њемачку преко Правила о Западном Балкану долазе углавном млађи радници. У годинама 2016. и 2017., 73 одсто радника је било млађе од 40 година, а 86 одсто су били мушкарци.
Највећи постотак, њих 44 одсто, је запослено у грађевини а 13 одсто у гастрономији.
"Интеграција у тржиште рада особа које су у Њемачку стигле преко овог правила, узимајући у обзир стабилност радног мјеста и зараду у поређењу с осталим усељеничким групама и домаћим становништвом, протекла је успјешно", закључак је студије.
Одлука о продужетку овог правила које истиче крајем ове године још није донесена. Према неким процјенама продужење је, упркос позитивним искуствима, упитно посебно након што је због пандемије корона вируса и економске кризе порастао број незапослених у Њемачкој.
(Агенције)
