ГОДИШЊИЦЕ: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ - ПРВА УНИВЕРЗИТЕТСКА УСТАНОВА У СРБИЈИ
Универзитет у Београду је највиша, најстарија и највећа институција високог образовања у Србији. Основан је 27. фебруара 1905. године, реорганизацијом Велике школе.
Универзитет у Београду датира са почетка XIX вијека, од 1808. године, када је Доситеј Обрадовић основао Велику школу. Формално је основан 27. фебруара 1905. године, чиме је први српски универзитет добио аутономију, а када су се у његовом саставу налазили Филозофски, Правни и Технички факултет.
Сав наставни кадар Велике школе био је распуштен, а избор новог кадра био је препуштен највећим стручњацима које је Универзитет у Београду имао тада. То су били Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Лјубомир Јовановић. Сима Лозанић изабран је за првог ректора Београдског универзитета.
На Београдском универзитету 1905. године било је 16 редовних и 18 ванредних професора и 778 студената.
Универзитет је почео са радом у Капетан-Мишином здању, гдје се данас налази Ректорат универзитета. То је једна од најпознатијих грађевина у Београду, саграђена као приватна палата, а коју је капетан Миша Анастасијевић , један од најбогатијих Срба тога времена, поклонио ,,своме отечеству“.
Ова установа је у то вријеме имала значајну репутацију, не само у Србији, већ и у европским размјерама, а њени најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима.
На Београдском универзитету данас се школује преко 85.000 студената на око 150 програма основних студија, као и више од 1.700 последипломаца. Од његовог оснивања образовало се око 350.000 дипломираних стручњака различитих профила, око 23.000 магистара, око 28.000 специјалиста, као и више од 13.200 доктора наука. Наставници и сарадници Универзитета у Београду представљају највећи дио научног потенцијала Србије, који броји преко 7.000 чланова.
То је државни универзитет чије су основне делатности високо образовање и научно-истраживачки рад. Састоји се од 31 факултета, 11 научних института, Универзитетске библиотеке и 8 центара.
Дан Универзитета у Београду обиљежава се 13. септембра у знак сјећања на почетак наставе на некадашњој Високој школи у Београду. Универзитет има свој грб, заставу, печат, ректорске инсигније, ректорску тогу и свечану одежду лица која се промовишу.
Портал Семберија инфо - М. Решидовић
Универзитет у Београду датира са почетка XIX вијека, од 1808. године, када је Доситеј Обрадовић основао Велику школу. Формално је основан 27. фебруара 1905. године, чиме је први српски универзитет добио аутономију, а када су се у његовом саставу налазили Филозофски, Правни и Технички факултет.
Сав наставни кадар Велике школе био је распуштен, а избор новог кадра био је препуштен највећим стручњацима које је Универзитет у Београду имао тада. То су били Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Лјубомир Јовановић. Сима Лозанић изабран је за првог ректора Београдског универзитета.
На Београдском универзитету 1905. године било је 16 редовних и 18 ванредних професора и 778 студената.
Универзитет је почео са радом у Капетан-Мишином здању, гдје се данас налази Ректорат универзитета. То је једна од најпознатијих грађевина у Београду, саграђена као приватна палата, а коју је капетан Миша Анастасијевић , један од најбогатијих Срба тога времена, поклонио ,,своме отечеству“.
Ова установа је у то вријеме имала значајну репутацију, не само у Србији, већ и у европским размјерама, а њени најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима.
На Београдском универзитету данас се школује преко 85.000 студената на око 150 програма основних студија, као и више од 1.700 последипломаца. Од његовог оснивања образовало се око 350.000 дипломираних стручњака различитих профила, око 23.000 магистара, око 28.000 специјалиста, као и више од 13.200 доктора наука. Наставници и сарадници Универзитета у Београду представљају највећи дио научног потенцијала Србије, који броји преко 7.000 чланова.
То је државни универзитет чије су основне делатности високо образовање и научно-истраживачки рад. Састоји се од 31 факултета, 11 научних института, Универзитетске библиотеке и 8 центара.
Дан Универзитета у Београду обиљежава се 13. септембра у знак сјећања на почетак наставе на некадашњој Високој школи у Београду. Универзитет има свој грб, заставу, печат, ректорске инсигније, ректорску тогу и свечану одежду лица која се промовишу.
Портал Семберија инфо - М. Решидовић
