Вријеме цури, бх. производи би могли поскупјети до 20%
Привредницима у БиХ, а тиме и бх. економији, пријети нова незавидна ситуација јер би њихови производи могли поскупјети и до 20 одсто, чиме би им додатно опала конкурентност на европском тржишту.
Наиме, ако до почетка 2026. БиХ не уведе систем трговања емисијама упоредив са ЕУ системом, бх. извозници ће бити суочени са ЦБАМ механизмом.
ЦБАМ је механизам који регулише емисије угљеника у међународној трговини, а ријеч је о политици која би омогућила земљама ЕУ да наплаћују порез или надокнаду за увозне производе који су произведени с високим емисијама угљеника.
У пракси то значи да ће све земље које нису чланице ЕУ, а које увозе робу у ЕУ, бити обухваћене овим механизмом.
Доношење ЦБАМ уредбе има директан утицај на компаније у БиХ које имају обавезу извјештавања емисија за поједине индустрије. Тако компаније из индустрије цемента, жељеза и челика, алуминијума, вјештачких ђубрива, електричне енергије и водоника већ морају да се прихвате посла, јер су обавезне да своје извјештаје о емисијама угљеника доставе до 31. јануара 2024. за посљедњи квартал 2023.
Током 2024. и 2025. компаније имају обавезу континуираног кварталног извјештавања, а плаћање ЦО2 емисија (куповина ЦБАМ сертификата) почиње 2026.
У пословној заједници позивају власт да донесе потребна законска рјешења, те подсјећају да је времена све мање, јер рок истиче за двије године, а посла је много.
Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, појаснио је да ће од 1. јануара 2026. године почети опорезивање ЦО2, а од 1. октобра ове године наша привредна друштва која извозе прије свега у ЕУ морају да воде евиденцију и да извјештавају Европску комисију колико је у сваки њихов производ уграђено производа који у себи имају енергију која емитује ЦО2.
"Наша предузећа ће за сваки дио који је уграђен у њихов производ морати доказати колико у њима има зелене или оне друге енергије. Наравно да ће се то наплаћивати и уколико наше власти, на нивоу БиХ прије свега, не донесу одређена законска рјешења, онда ће ту таксу наша предузећа плаћати ЕУ. Ако ми за ове двије године успијемо да то ријешимо, та средства ће остајати БиХ путем ЦБАМ-а, и тим средствима ће бити искључиво финансирано смањење ЦО2 и повећање обновљивих извора енергије", рекао је Ћорић.
Привредна комора РС одредила је екипу која интензивно ради на обуци како би били на услузи привредницима, јер мало које предузеће има људске ресурсе да може ишчитати документе од неколико стотина страница и то примијенити.
"Привреда БиХ је преузела ту обавезу. Прије два мјесеца предсједници комора из читавог коморског система БиХ су били позвани на састанак код Јохана Затлера, који нам је отворено рекао: 'Ја са политиком се можда нећу моћи договорити до 2026. године, али вама да пренесем да се ви индивидуално припремате да можете прихватити такве обавезе.' Претпоставке су да ће наши поједини производи поскупјети и до 20 одсто. Ако знамо како смо сада конкурентни, онда можемо видјети како ћемо бити када то уђе у примјену", рекао је Ћорић.
Из Спољнотрговинске коморе БиХ појашњавају да ЦБАМ механизам, као дио Европског зеленог договора, треба да спријечи цурење угљеника и директно утиче на ублажавање климатских промјена.
"Његово увођење има директан утицај на компаније у БиХ које имају обавезу извјештавања емисија за поједине индустрије. ЦБАМ пропис ступио је на снагу маја 2023. године. Званична примјена у прелазној фази почела је 1. октобра 2023. и траје до децембра 2025. У овом периоду извјештавање је обвезујуће за увоз робе у ЕУ за индустрије: цемента, жељеза и челика, алуминијума, ђубрива, електричне енергије и водика", кажу из Спољнотрговинске коморе БиХ за "Независне новине".
ЦБАМ као посљедицу, како напомињу, може да има плаћање већих цијена робе која се увози у ЕУ, чиме би се у коначници смањила и конкурентност бх. извозника, прије свега на тржишту електричне енергије, цемента и челика који се извозе из БиХ.
"Ако до 2026. године БиХ не уведе систем трговања емисијама успоредив са ЕУ системом за трговину емисијама, бх. извозници ће бити суочени са ЦБАМ, што ће утицати на њихову конкурентност", истичу из СТК БиХ за "Независне новине".
(Независне)
Наиме, ако до почетка 2026. БиХ не уведе систем трговања емисијама упоредив са ЕУ системом, бх. извозници ће бити суочени са ЦБАМ механизмом.
ЦБАМ је механизам који регулише емисије угљеника у међународној трговини, а ријеч је о политици која би омогућила земљама ЕУ да наплаћују порез или надокнаду за увозне производе који су произведени с високим емисијама угљеника.
У пракси то значи да ће све земље које нису чланице ЕУ, а које увозе робу у ЕУ, бити обухваћене овим механизмом.
Доношење ЦБАМ уредбе има директан утицај на компаније у БиХ које имају обавезу извјештавања емисија за поједине индустрије. Тако компаније из индустрије цемента, жељеза и челика, алуминијума, вјештачких ђубрива, електричне енергије и водоника већ морају да се прихвате посла, јер су обавезне да своје извјештаје о емисијама угљеника доставе до 31. јануара 2024. за посљедњи квартал 2023.
Током 2024. и 2025. компаније имају обавезу континуираног кварталног извјештавања, а плаћање ЦО2 емисија (куповина ЦБАМ сертификата) почиње 2026.
У пословној заједници позивају власт да донесе потребна законска рјешења, те подсјећају да је времена све мање, јер рок истиче за двије године, а посла је много.
Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, појаснио је да ће од 1. јануара 2026. године почети опорезивање ЦО2, а од 1. октобра ове године наша привредна друштва која извозе прије свега у ЕУ морају да воде евиденцију и да извјештавају Европску комисију колико је у сваки њихов производ уграђено производа који у себи имају енергију која емитује ЦО2.
"Наша предузећа ће за сваки дио који је уграђен у њихов производ морати доказати колико у њима има зелене или оне друге енергије. Наравно да ће се то наплаћивати и уколико наше власти, на нивоу БиХ прије свега, не донесу одређена законска рјешења, онда ће ту таксу наша предузећа плаћати ЕУ. Ако ми за ове двије године успијемо да то ријешимо, та средства ће остајати БиХ путем ЦБАМ-а, и тим средствима ће бити искључиво финансирано смањење ЦО2 и повећање обновљивих извора енергије", рекао је Ћорић.
Привредна комора РС одредила је екипу која интензивно ради на обуци како би били на услузи привредницима, јер мало које предузеће има људске ресурсе да може ишчитати документе од неколико стотина страница и то примијенити.
"Привреда БиХ је преузела ту обавезу. Прије два мјесеца предсједници комора из читавог коморског система БиХ су били позвани на састанак код Јохана Затлера, који нам је отворено рекао: 'Ја са политиком се можда нећу моћи договорити до 2026. године, али вама да пренесем да се ви индивидуално припремате да можете прихватити такве обавезе.' Претпоставке су да ће наши поједини производи поскупјети и до 20 одсто. Ако знамо како смо сада конкурентни, онда можемо видјети како ћемо бити када то уђе у примјену", рекао је Ћорић.
Из Спољнотрговинске коморе БиХ појашњавају да ЦБАМ механизам, као дио Европског зеленог договора, треба да спријечи цурење угљеника и директно утиче на ублажавање климатских промјена.
"Његово увођење има директан утицај на компаније у БиХ које имају обавезу извјештавања емисија за поједине индустрије. ЦБАМ пропис ступио је на снагу маја 2023. године. Званична примјена у прелазној фази почела је 1. октобра 2023. и траје до децембра 2025. У овом периоду извјештавање је обвезујуће за увоз робе у ЕУ за индустрије: цемента, жељеза и челика, алуминијума, ђубрива, електричне енергије и водика", кажу из Спољнотрговинске коморе БиХ за "Независне новине".
ЦБАМ као посљедицу, како напомињу, може да има плаћање већих цијена робе која се увози у ЕУ, чиме би се у коначници смањила и конкурентност бх. извозника, прије свега на тржишту електричне енергије, цемента и челика који се извозе из БиХ.
"Ако до 2026. године БиХ не уведе систем трговања емисијама успоредив са ЕУ системом за трговину емисијама, бх. извозници ће бити суочени са ЦБАМ, што ће утицати на њихову конкурентност", истичу из СТК БиХ за "Независне новине".
(Независне)
