Како се приближава крај године, постајемо све више свјесни тога да је свијет ушао у период појачане несигурности те повећавања броја и интензитета оружаних сукоба широм планете. Овакво стање наличје је мултиполарног свијета у којему су Сједињене Државе несигурне око своје даље глобалне улоге, Европска унија и даље није способна говорити једним гласом на међународној сцени, Русија сукобима прикрива унутрашње проблеме, а Кина и Индија такмиче се за позицију привредне велесиле.

Из европске перспективе и због начина на који функционишу вијести и друштвене мреже у непрекидном 24-сатном циклусу може нам се чинити да се ратује само у Украјини и Појасу Газе, али уствари је пола свијета у пламену. Прије него нешто кажемо о другим сукобима у разним дијеловима свијета и очекивању могућих сукоба у надолазећем периоду, треба кратко рекапитулирати оно што се тренутно догађа на два најекспониранија и најкрвавија фронта.

Украјина у слијепој улици

У марту идуће године требају се одржати предсједнички избори и у Украјини и у Русији, с тиме да је датум њихових одржавања у Украјини неизвјестан због службеног ратног стања. Путин се спрема прогласити симболичну побједу прије избора те ће хтјети замрзнути конфликт, укопати јединице и чекати прољеће. Уз то, покушаће искористити чињеницу да су у дијелу држава чланица Уније на власт дошли проруски људи (Фицо у Словачкој) или они који ће "заврнути пипу" Кијеву (потенцијални премијер Вилдерс у Низоземској).

На руку им иде и чињеница да су републиканци у Конгресу кренули гасити помоћ Украјини. Након неуспјешне противофанзиве и чињенице да Европа нема ни средстава, ни воље, ни производних способности и даље пратити украјинске ратне напоре у оној мјери у којој би требала да се успјешно одупре Москви, Зеленски се нашао стјеран у ћошак. Корупција и гушење слободе говора, као и лоша ратна срећа, могли би му пресудити на изборима, на којима му је главни противкандидат начелник главног стожера Валериј Залужни. Премда још не знамо ко ће бити службени кандидати, будући да нити датум избора није познат, не треба искључити могућност да кијевски градоначелник, некадашњи познати боксерски првак Виталиј Кличко уђе у ринг са Зеленским.

Газа - како даље?

Повећава се међународни притисак на Израел због несмиљеног бомбардовања које је резултирало огромним цивилним жртвама у Појасу Газе. Међутим ИДФ и даље инсистира на томе да је могуће поразити војно крило Хамаса и скршити му офанзивне способности. Неселективно бомбардовање посљедица је употребе вјештачке интелигенције, парадигматске промјене према гађању тзв. моћних невојних циљева, као и утицаја етнорелигијских фанатика унутар редова ИДФ-а. Израел има још неколико седмица за дјеловање прије него што Вашингтон окрене палац доле. Бајден ће морати примирити раскол у својој странци око питања Израела и Хамаса у сусрет надолазећој сезони предизбора. Америка би могла ускратити помоћ на начин да приликом идућег гласања у Савјету безјбедности буде суздржана, али пуно је вјероватније да ће потихо својем чврстом савезнику у овом дијелу свијета престати пружати подршку у пошиљкама муниције те испод стола притиснути га на повлачење након што сви таоци буду пуштени.

Иначе, Хамас је кренуо пријетити да ће побити преосталих стотињак таоца, а запријетили су и новим нападима унутар Израела, жешћима од недавног у Јерусалиму. Такође, може се очекивати да ће се Хамасове оружане операције наставити на подручју Западне обале те у Источном Јерусалиму, без обзира на дубину пораза у Појасу Газе. Сјеверни фронт такође се захуктава очекиваним Хезболаховим појачавањем ракетирања Галилеје докле год буду трајале операције у Гази.

У Израелу су све јачи захтјеви за новим изборима, на којима ће Ликуд те њихови екстремистички етнонационалистички и етнорелигијски партнери засигурно изгубити. За сада се Бени Ганц, према анкетама, намеће као највјероватнији нови премијер, али има и назнака да би нова звијезда израелске љевице могао бити Жаир Голан, некадашњи генерал официр те министар у влади Бенет-Лапид из редова лијево-зеленог Мереца, а који је у међувремену напустио.

Ако је судити према најавама из Бијеле куће, Газом ће вјероватно након рата управљати ревитализована Палестинска самоуправа, али уз партиципацију политичког крила Хамаса. Наиме, премда је Ал Касамове бригаде могуће дјелимично скршити, то не вриједи и за политичко крило, тј. Хамас као странку, која ће потенцијално бити укључена у послијератно ново мијешање карата.

Грађански ратови и побуне

Осим два већ споменута рата, у овој години се ратовало (као граница између "пунокрвног рата" и оружаног сукоба нижег интензитета обично се узима хијаду погинулих у посљедњих дванаест мјесеци) и, нажалост, и даље се ратује широм свијета. Овдје ћемо наводити податке из међународног пројекта мапирања оружаних сукоба те бројке које обухватају период од 1. децембра лањске до 1. децембра ове године.

Прије двије године војска се пучем поновно вратила на власт у Мјанмару. Од тада траје грађански рат у којему цивилна влада у егзилу, с низом мањих оружаних група које представљају бројне етничке мањине, води борбу против надмоћне војске и полиције. Ове године у њиховим сукобима погинуло је 15.3 хиљаде људи.

На подручју Магреба те западног и средњег Сахела траје низ сукоба повезаних с успоном организације познате под називом Ал Каида исламског Магреба. У Малију, Нигеру, Буркини Фасо, Тунису, Алжиру и Мауретанији побијено је 13.3 хиљаде људи.

У сукобу који се ове године распламсао између суданских владиних снага и Јединица за брзо дјеловање (РСФ), које се састоје од паравојних група знаних као Џањавид, а које су у претходном периоду за рачун владе чиниле масакре у Дарфуру, ове године живот је изгубило 12.5 хиљада људи.

Након што се 2018. распала владајућа коалиција, која је на федералним основама одржавала мултиетничку равнотежу, у Етиопији се савезна влада бори против регионалних власти у покрајини Тиграј. Побуњеницима су се придружиле и снаге покрајине Оромо те се удружиле у шири устанак против оног што перципирају као доминацију Амхара над свим осталим етничким групама у земљи. Ове године погинуле су 3.4 хиљаде људи у сукобима у Етиопији.

Вишедеценијски грађански рат у Сомалији, у којему се посљедњих година савезна влада бори против Ал Каиде и Исламске државе, ове године однио је 8.6 хиљада живота.

У сукобима федералне полиције и наркокартела, као и у сукобима супротстављених кланова, у Мексику је погинуло 6.6 хиљада људи.

Премда се о њему више готово и не говори, грађански рат у Сирији није готов. На сјеверу земље дјелују турске снаге које подржавају Слободну сиријску војску против Сиријских демократских снага и курдских јединица. У овом сукобу погинуло је 5.6 хиљада људи.

Побуна џихадистичког покрета Боко Харам на сјеверу Нигерије проширила се и на околне земље - Чад, Нигер те Камерун - а ове године у тим је сукобима страдало 4.7 хиљада људи.

Готово више нико не спомиње рат у Јемену, али ове године је у борбама службене војске, коју подржавају Саудијци, шитских Хута, које подржава Иран, те Ал Каиде погинуло 3.2 хиљаде људи.

Оружани сукоби у којима је погинуло између хиљаду и двије до двије и по хиљаде људи у посљедњих дванаест мјесеци бјесне и у Колумбији (владине снаге против наркокартела и марксистичких герила - ЕЛН и ФАРЦ), Нигерији (сукоби муслиманских и хришћанских етничких група, сукоби ратара и сточара), у ДР Конгу (службене конгоанске снаге и побуњени Хутуи против побуњених конгоанских снага Тутсија), Хаитију (сукоби криминалних банди), Ираку (борба службене војске против преостатака Исламске државе) и Пакистану (борба службене војске против паштунских џихадиста).

Опасност од будућих сукоба

Прије седам дана је на савјетодавном референдуму у Венецуели 98 одсто људи гласало за одбијање резултата међународне арбитраже из 1899. и де фацто анексију регије Есекуибо. Премда Мадурова администрација јавља излазност од 51 одсто, опозиција тврди да је стварни одазив на референдум био мало изнад 10 одсто. Ова нафтом богата регија чини три четвртине територије сусједне Гвајане. Бразил покушава посредовати између двије државе, а САД снажно подржава Гвајану. Истовремено, Венецуела се наоружава уз руску подршку, али и Бразил јача своје војне капацитете. Есекуибо је слабо насељено прашумско подручје у којем је тешко изводити савремене ратне операције. Референдумска анексија је највјероватније Мадуров предизборни трик уочи предсједничких избора у другој половини идуће године. Земљу мучи хиперинфлација, а у посљедњој деценији из ње је емигрирало осам милиона људи, али на темељу овог референдума Мадурова ће администрација покушати започети експлоатацију нафте на континенталном шелфу који се налази испред обале Есекуиба.

Јужнокинеско море поприште је геополитичког одмјеравања снага већ годинама, а НР Кина покушава насипавањем и бетонирањем те изградњом умјетних острва и истурених испостава осигурати претпоставку за ширење свог територијалног мора. Група која је у том дијелу Тихога океана, позната као острво Спратлy, предмет је интерес низа земаља, укључујући Тајван, Вијетнам, Филипине, Малезију и Брунеј. Онима који успију загосподарити пучинским хридима отвара се перспектива експлоатације нафте, гаса, рибљег фонда и гуана, потребног за производњу фосфата. До 2025. кинеска морнарица требала би имати способности за извођење операција према Тајвану, а ако ситуација у Украјини крене у лошем смјеру по украјинске снаге или се конфликт замрзне, то ће само додатно охрабрити Пекинг на офанзивно дјеловање.

(Танјуг)