Извор: Независне новине

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Мало кише и много дана са високим температурама не иду наруку пољопривредницима, а на високе температуре жале се и ратари и воћари.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, објаснио је за "Независне новине" да су на већини локалитета исушена земљишта због високих температура и недостатка падавина.

"Из тог разлога није било могуће обавити сјетву озимих култура, а самим тим ни дубоко јесење орање. Садашње временске прилике полако иду наруку пољопривредним произвођачима, најављене су и неке падавине, истина, не треба нам јак вјетар, али очекује се да ће и температура спасти и да ће бити приближнија некој нормални за овај период године", истакао је Маринковић, додајући да ће се тек уз такве услове моћи ући у сјетву озимих култура и у правовремену обраду земљишта за прољеће.

Ситуација за пољопривреднике била би боља да је у протеклом периоду било више кише, наводи и Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ.

"Ово и не би било тако лоше, али пошто није било кише, слаба је влажност земљишта, па није добро. Нема влаге у земљи. Како ће се то одразити касније, видјећемо", рекао је Бићо.

Љубомир Радош, воћар и професор на Пољопривредном факултету у Бањалуци, истиче да је ова година била тешка и за ратаре и за воћаре.

"Са агрономског аспекта, 2023. година је година коју је најбоље заборавити", рекао је Радош, додајући да тренутне температуре нису нормалне за ово доба године.

"Сада би требало бити нормално да температуре буду око нуле, међутим ми смо свједоци да имамо температуре преко 20 степени. У овој јесени јавља се такозвана ретро вегетација. Имамо случајева да биљке цвјетају. То је са физиолошког аспекта поремећај", објашњава он.

Како додаје, због велике суше у септембру и октобру, ни ратари не могу у оптималним роковима посијати озиме културе, јер се сува земља не може обрадити како треба.

Осим што исушују земљиште, високе температуре током љета и јесени утичу и на појаву инсеката и разних штеточина који могу угрозити биљке, што је потврдио и Маринковић, додајући да су због тога препоручивали да не треба ићи у ранију сјетву озимих култура.

"Због високих температура и сушног периода забиљежена је појава разних инсеката и штеточина, који поред директне штете, на усјевима причињавају и индиректну штету у виду преношења разних зараза и болести које у наредном периоду могу оставити један дубок траг, односно да причине штету за будући развој биљке", рекао је Маринковић.

И Бићо наводи да високе температуре погодују разним инсектима, али истиче да се не зна да ли су због тога створени проблеми.

"Још се нико са терена није жалио", рекао је Бићо за "Независне новине".

Иначе, у цијелом региону, па тако и у БиХ, забиљежен је натпросјечно топао октобар, а према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, у многим мјестима Српске оборен је рекорд за највише температуре у октобру. Оне су биле више од једног степена у односу на посљедњи најтоплији октобар који је забиљежен 1966. године.

"Средња температура током цијелог мјесеца је била од 2,5 до 4,5 степени виша у односу на просјек. У првој половини мјесеца је било стабилно вријеме усљед утицаја антициклона по свим висинама, а уз стабилно вријеме задржавао се и утицај веома топле ваздушне масе са сјевера Африке, због чега је било натпросјечно топло", истакли су они, додајући да ће се високе температуре наставити и у новембру.