Шта нам ово младе стеже, да л’ су криве нове мреже?

У суровој данашњици, коју не можемо замислити без медијске пажње и друштвених мрежа, двадесет први вијек нас често уводи у салон ,,кривих огледала“, гдје је све укуцано у рачун и издражено у цијени живота. За то вријеме, плаћамо застрашујуће рачуне за све лоше ствари које се дешавају, а за које нисмо криви. Ђавољи костур, у који нас претварају екрани и модерна технологија, одавно се пробудио и како вријеме одмиче, претвара се у право ,,чудовиште“, које ће нас упропастити и уништити. 

У таквим околностима, да ли се човјек понекад запита, шта је важније – нови ,,селфи“ који ћемо објавити на Инстаграму, или пак оно што осјећамо у срцу? Увијек се желимо својим такозваним ,,пријатељима“ на интернету похвалити најновијом одјећом, коју смо недавно купили. Но, показујемо ли им и ону стару одјећу коју носимо већ три године, или можда подочњаке које имамо због неспавања и исцрпљености? Скоро сваки дан објављујемо како уживамо на планини, на језеру или неком одмаралишту, али да ли обавијестимо пријатеље и кад плачемо, кад смо депресивни, анксиозни или можда несрећни?! Заборављамо једно. Ми смо све вријеме несрећни. Попут правих и врсних глумаца, скривамо се испод маске лажи и преваре с циљем да на друштвеним мрежама будемо права ,,атракција“.

Модерне технологије, телефони, лаптопи, Инстаграм, Тикток, видео-игрице – неколико ријечи на које се своди наш живот у ватромету данашњице. Живимо управо у том свијету видео-игрица, у којима нема мјеста за оне који осјећају. Захваљујући ,,новим мрежама“ учимо се лошим навикама, спремни смо на највеће злочине које приписујемо другима, али они су заправо пораз сваког појединца, пораз читавог колектива. Млади, носиоци стуба друштва и државе, заробљени су оковима и ланцима у амбису којег су створиле друштвене мреже. Када млади имају своје слободно вријеме, најчешће га проводе међу четири зида загледани у екран, који их претвара у фосиле. Постају оптерећени лажним животима које други људи представљају и постају жртве деспресије и анксиозности, која може довести до убиства, или самоубиства. Млади полако губе блискост и не инсистирају на оданости – живе под истим кровом, али ипак свако сам за себе. Највећи проблем који су друштвене ,,нове“ мреже донијеле јесте што се насиље занемарује, а потешкоће у реалном свијету не примјећују. Млади у таквим ситуацијама почињу да се осјећају бескорисно. Не могу да се суоче са стварношћу која је сама по себи сурова. Препуштени су сами себи и постају несрећни. Истина је – постоје различити лијекови за њихов опоравак, али први корак који води ка томе јесте: СМАЊИТИ АКТИВНОСТ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА И СХВАТИТИ ДА СУ САДРЖАЈИ КОЈИ СЕ ПЛАСИРАЈУ ЛАЖ!

Млада сам пјесникиња, која већ неколико година покушава испољити свој дар за писање, али не успијевам у томе онако и онолико колико бих жељела. Дигитални свијет је у толикој мјери завладао људима, тако да више млади нису заинтересовани за писану ријеч и књиге. Чини се као да се гријање свијета  искључило и да је настала парализа духа. Двадесет први вијек полако постаје провалија одакле нема повратка. 

Међутим, опоравак је и те како могућ. У овој младој особи и даље остаје да чучи онај вјечни оптимиста који чврсто вјерује да будућност остаје на нама самима и да само ми једини у могућности да је кројимо. Онолико колико изградимо себе је онолико колико вриједимо. Ми смо најважнији амбасадори своје личности и своје државе, у којој смо рођени. Не дозволимо да нас неко убиједи у супротно. Цијенимо и поносно пригрлимо оно што су нам наши преци оставили у аманет, а телефоне и друштвене мреже отјерајмо далеко од себе, у неку другу димензију. Стога, морамо се пробудити и дјеловати, јер су промјене крила за велика дјела. Будимо добри глумци на позорници међу публиком, али у стварности, кад скинемо маске и ,,разведемо“ се од Инстаграма, будимо добри људи који подстичу, преваспитавају и охрабрују. Будимо људи који диктирају нова правила система, они који заиста вјерују у промјене и сами граде своју будућност.

Име (очево име) и презиме аутора: Марија (Срећко) Стевановић
Разред: трећи
Школа: ЈУ Гимназија ,,Филип Вишњић“, Бијељина
Ментор: Радмила Марић, професор српског језика и књижевности



Биографија: Ја, Марија Стевановић, ученица сам трећег разреда Гимназије ,,Филип Вишњић“ у Бијељини. Претходна два разреда сам завршила одличним просјеком 5,00 и оправдала титулу вуковца коју носим још из основне школе, као и ђака генерације. Циљ ми је да тако наставим сада, у трећој школској години, као и у четвртој. Поред марљивог рада, уложеног труда, воље и жеље да се сваки предмет научи детаљно и темељно, учествовала сам на бројним такмичењима и била дио многих ваннаставних и ваншколских активности. Школске 2021/2022. године сам освојила прво мјесто на манифестацији ,,Вишњићеви дани“, гдје сам се такмичила у категорији бесједника. Исте године сам добила признање од ЈУ Гимназија ,,Филип Вишњић“, за изузетан допринос у ваннаставним активностима.  Школске 2022/2023. године сам, такође, освојила поновно прво мјесто на манифестацији ,,Вишњићеви дани“, такмичећи се  у категорији бесједника. Исте године сам освојила прво мјесто и на литерарном конкурсу поводом Вишњићевих дана. У другом разреду средње школе сам, такође, учествовала на Школском такмичењу из српског језика, гдје сам освојила друго мјесто, затим на Регионалном такмичењу, гдје сам, такође, заузела друго мјесто, те сам се пласирала на Републичко такмичеље на којем се остварила пето мјесто. Током другог разреда сам освојила и похвалу за улазак у ужи избог на литерарном конкурсу који је расписао Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци. Током трећег разреда, који тренутно похађам, освојила сам друго мјесто на литерарном конкурсу ,,Уметнику у част“, који је расписала XIV  београдска гимназија. Поред свега тога, током читавог досадашњег средњошколског образовања сам била члан дебатног клуба, литерарне, ликовне, лингвистичке, информатичке секције, као и секције из физике, што сам и тренутно. Вриједно радим на свим манифестацијама које моја школа организује и залажем се максимално.  
Личне особине: вриједна, комуникативна, добар тимски играч, организована, амбициозна, одговорна, посједујем способност за брзо куцање, одлично познавање енглеског језика, писац са објављеном збирком пјесама и кратких прича, хобији: рецитовање, сликање и бесједништво.

​