САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Идеја о западнобалканском Шенгену и снажнијем економском повезивању земаља западног Балкана је добра, али је изводљива само уз подршку и сагласност Европске уније.
 
Ове седмице у Новом Саду ће на тему снажнијег повезивања разговарати Александар Вучић, Зоран Заев и Еди Рама, лидери Србије, Сјеверне Македоније и Албаније, а једна од главних тема разговора биће формирање "мале Шенген зоне" ове три земље, у којој би људи и роба путовали без садашњих контрола на границама које драстично успоравају кретање. У ову зону позване су и остале земље западног Балкана, односно БиХ, Црна Гора и Косово, а сви они већ мјесецима на нивоу привредних комора воде разговоре о економском повезивању.
 
"Ради се, разговара се и има неких помака, али на нивоу билатералних односа, рецимо, нас и Србије, гдје се неке баријере отклањају. Али, генерално гледано, кроз и даље недефинисани ЦЕФТА трговински споразум, имамо стално проблеме на терену", рекао је за "Независне" Немања Васић, потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ.
 
Аднан Ћеримагић, аналитичар Иницијативе за европску стабилност (ЕСИ), каже за "Независне" да је добра идеја о западнобалканском Шенгену, која би грађанима региона омогућила путовање без показивања пасоша, а институције довела до пуно ближе и снажније сарадње и координације.
 
"Идеја је изводљива. Важно је да се само једна таква иницијатива од почетка базира на искуству и стандардима европског Шенгена. Мислим да је та идеја и логичан слијед догађаја у региону и ЕУ, ако видимо да Бугарска и Румунија 12 година након примања у чланство ЕУ још нису у европском Шенгену и јасно је да ће у периоду од чланства западног Балкана у ЕУ до чланства у европском Шенгену бити потребно прелазно рјешење", рекао је Ћеримагић истичући да би јединствено тржиште или царинска унија западног Балкана били корак у погрешном смјеру.
 
Како истиче, за јединствено тржиште неопходни су заједнички стандарди и институције које их доносе, спроводе и надгледају те из тог разлога ЕСИ заговара идеју да земље западног Балкана у потпуности преузму законе, стандарде и правила ЕУ, а када то постигну, да буду дио јединственог тржишта ЕУ.
 
Иза идеје снажнијег повезивања земаља западног Балкана још раније су стали најјачи европски лидери, као што су Ангела Меркел, канцелар Њемачке, или Емануел Макрон, предсједник Француске, али како се писало и како се могло чути за њих и европске институције, ЦЕФТА и даље треба да остане неприкосновена.
 
Фарис Кочан, истраживач на Факултету за друштвене науке у Љубљани, каже за "Независне" да је највеће питање у снажнијем сарађивању у региону Босна и Херцеговина, која се ни 2017. године није прикључила Споразуму о транспортној заједници, који је потписан у Трсту.
 
"Стварање једне врсте економске уније земаља западног Балкана реално је само уз снажну подршку ЕУ и њезиним укључивањем. Европска унија ће бити заинтересована за такву врсту интеграција само ако ће она у регији функционисати по принципима и правилима ЕУ са коначним циљем интеграције држава у ЕУ", рекао је Кочан.
 
Занимљиво је да ће прича о "малом Шенгену" бити отворена већ у четвртак, само неколико дана пред 15. октобар, када би Албанија и Сјеверна Македонија требало да добију зелено свјетло за отварање преговора о приступању ЕУ.
 
Како су раније писали медији из Србије, ту причу о слободном путовању међу земљама Србијом, Албанијом и Сјеверном Македонијом, али и осталим земљама западног Балкана иницирао је Вучић, како би као и политички и економски блок излазиле пред ЕУ.
 
(независне.цом)