У Босни и Херцеговини тренутно најтраженија занимања нису у ИТ сектору него у сектору грађевине и услужних дјелатности.

У Босни и Херцеговини тренутно најтраженија занимања нису у ИТ сектору него у сектору грађевине и услужних дјелатности, поручио је Доминик Рашкај, маркетинг и ПР менаџер портала Бољипосао.цом, јавља Анадолу.

Највећи број босанскохерцеговачких грађана тренутно одлази у Словенију, Њемачку, Аустрију па онда у Хрватску у којој такође недостаје радника, али ситуација с добијањем дозвола је компликованија него у другим европским земаљама.

"Оно што је интересантно јесте да ове године Хрватска није најтраженија и најинтересантнија бх. грађанима. Таква ситуација је из више разлога. Велику улогу игра ситуација с инфлацијом. Морам напоменути да је Хрватска најгора у Европској унији по стопи инфлације, дакле, примања су остала иста, а стандард живота је поскупио. Биљежимо и благи пад када је ријеч о туристичкој сезони у Хрватској, што утиче и на одлазак наших радника у ту земљу. У Хрватској постоји и проблем када је ријеч о издавању радних дозвола, чека се и до девет, десет мјесеци.", појаснио је Рашкај.

Мишљења је да је то искористила Словенија која своје дозволе рјешава у најкраћем могућем року, најкасније за мјесец дана, а генерално траје око 15, 20 дана.

"Највећи број бх. грађана тренутно одлази у Словенију, Њемачку, Аустрију, па онда у Хрватску. Када је ријеч о најтраженијим занимањима, у Хрватској тренутно недостаје 20.000 грађевинских радника који би радили на обнови од земљотреса. То је заиста велик број. Имамо и раднике који не желе да раде и примају социјалну помоћ у Аустрији и Њемачкој. Међутим, најновија информација која долази из Аустрије јесте да они крећу у детаљну провјеру тих људи који примају социјалну помоћ, који су способни за рад, а који не желе да прихвате посао који им се нуди у Аустрији.",нагласио је Рашкај.

Прошле године су у Босни и Херцеговини најтраженији радници били у ИТ сектору.

"Међутим, дошло је до пада потражње у ИТ сектору па скоро и немамо огласа ове сезоне за ИТ. Оно чега смо се највише бојали јесте да ће се вал отказа из Америке прелити на Европу и Босну и Херцеговину. Тренутно су у Босни и Херцеговини најтраженија занимања у грађевинском сектору, од тесара, армирача, заваривача, затим сектор транспорта, возача камиона много недостаје, услужних дјелатности - трговине, али исто тако због туристичке сезоне у Херцеговини недостају радници и у сектору хотелијерства, затим у угоститељским објектима. Ту бих додао и занатске мање радње гдје недостаје постолара, механичара...", истакао је Рашкај.

Указао је и на велики проблем у грађевинском сектору у којем плате и нису ниске.

"Значи да више није ствар само у платама, него је проблем и у комуникацији. Сматрамо да свака озбиљна фирма у Босни и Херцеговини треба имати квалитетног ПР-а који ће бити прва линија у комуникацији с грађанима и да детаљно објасни шта то послодавац још нуди осим плате", изјавио је Рашкај за Анадолу.

Иако велики број бх. грађана одлази у Њемачку, сматра да забрињава чињеница Завода за запошљавање Њемачке који су указали на пад потражње за пројектантима.

"Ако се више не буду тражили пројектанти, сматрам да ће и Њемачка кренути у неком правцу рецесије и кризе.", рекао је Рашкај.

Осим грађевинског сектора, највећи проблем је у области туризма.

"Угоститељски објекти у цијелој Европи муку муче с радном снагом, од конобара до хотелијера, собарица, читачица.", поручио је Рашкај.

Подијелио је и податак да је од почетка ове године из Хрватске у неке друге земље отишло до 20 посто радне снаге.

"Томе је придонио шенген, јер је отворио врата грађанима који живе уз границу са Словенијом, да оду радити тамо јер су веће плате. У Босни и Херцеговини, у односу на прошлу годину, пораст број оних који одлазе је десет посто. Најчешћи узрок који наводе грађани, али и послодавци који нас контактирају, јесте политичка ситуација у Босни и Херцеговини, а на другом мјесту су примања.", појаснио је Рашкај.

Сматра да би се ријешили проблеми с дефицитарним занимањима потребно је позабавити се образовним системом, увезати образовне установе на свим нивоима и правити анализе тржишта рада.

"Ученици и студенти не уписују занимања која су тражена. Можемо видјети да је у Хрватској тренутно на уписима на факултете упражњено 20.000 мјеста, дакле, нема студената који би уписали тражена занимања. И даље се, у Хрватској, Босни и Херцеговини и регији уписују факултети који лијепо звуче - правни, економски... И даље се не ради на томе да се ограничи број уписа за она занимања којих је тренутно превише на тржишту, а да се фокус, с неким стимулансима, пребаци на она дефицитарна занимања.", истакао је Рашкај.
​
Док трају политичка препуцавања у Босни и Херцеговини, млади у све већем броју пакују кофере и одлазе из ове земље.

Свакодневно свједочимо одласцима младе квалификоване радне снаге, што доводи до тога да у Босни и Херцеговини остаје све мање људи, а тиме долази и до проблема на тржишту рада.

Према попису становништва из 2013. године, у Босни и Херцеговини живи нешто више од пола милиона младих, у доби од 19 до 29 година.

Нема прецизних података колико их је напустило земљу у протеклим годинама, међутим, истраживања показују да о привременом или трајном одласку размишља свака друга млада особа.

Рашкај сматра да је једно од рјешења да се заустави вал одлазака младих људи смиривање политичке ситуације.

Мишљења је да Босна и Херцеговина има потенцијале да привуче стране инвестиције чиме ће се обезбиједити у додатна радна мјеста.

(Анадолија)