Банке у БиХ пуне пара, нема бојазни од раста камата
- Као што се и очекивало, с циљем сузбијања инфлације, Европска централна банка (ЕЦБ) поново је подигла каматне стопе, али према ријечима стручњака, то не би требало много да утиче на Босну и Херцеговину у смислу дизања камата домаћих банака, јер новца има, банкарски сектор је ликвидан, а у паду је и тражња за кредитима.
ЕЦБ је каматне стопе подигао осми пут заредом и тренутно је на четири одсто, а само у посљедњих годину дана она је порасла за чак 3,75 одсто.
Референтна каматна стопа сада је највиша од 2008. године када је била финансијска криза.
Каматна стопа на депозите подигнута је на 3,5 одсто, што је највише у посљедње 22 године.
"Наставак тренда раста каматних стопа у еурозони ће вјероватно имати одређене ефекте и у БиХ али би они требали остати минимални као и до сада, а каматне стопе на нашем тржишту би требале остати много ниже. Услови на домаћем тржишту су знатно другачији него у еурозони, банке су хиперликвидне и располажу са много више средстава домаћег поријекла него што их могу пласирати према тренутној тражњи и немају никакве потребе за задуживањем изван БиХ, гдје би морали плаћати више каматне стопе", рекао је за "Независне новине" Игор Гавран, економски аналитичар.
Иначе , ЕЦБ већ дуже од годину дана каматне стопе диже ради смањења инфлације и према предвиђањима ЕЦБ-а, инфлација у еврозони би у 2023. години требало да буде 5,4 одсто.
Годину касније, односно у 2024. години инфлација би требало да падне на три одсто и у 2025. години на 2,2 одсто, што је мало више од циља који је прокламовао ЕЦБ о инфлацији од два одсто.
У Босни и Херцеговини још једна ствар не иде у прилог подизању каматних стопа, а то су мјере регулатора, односно ентитетских агенција за банкарство, које обесхрабрују веће стопе, али је и чињеница да саме банке немају мотивацију да повећавају камате.
"Повећањем камата само би привремено повећале ионако високе приходе и добит, али дугорочно би велики број актуелних клијената могао престати са отплатама, а тражња за кредитима додатно би пала", истакао је Гавран.
И у Удружењу банака Босне и Херцеговине за "Независне новине" су рекли да подизање камата од стране ЕЦБ-а не би требало да утиче на БиХ и значајније мијења пословну политику банака.
"Потражња за кредитима је екстремно мала, а конкуренција је велика. С позиције депозита такође нема разлога за промјене и јасно је да све док банке имају 'вишак ликвидности', немају интереса подизати камате на штедњу", рекао је за "Независне новине" Берислав Кутле, директор Удружења банака Босне и Херцеговине.
Осим што је подигла каматне стопе, Европска централна банка дала је процјену и о расту економије, па тако у овој години предвиђају раст од свега 0,9 одсто, у 2024. од 1,5 одсто, а у 2025. години од 1,6 одсто.
"Дизање камата било би јако негативно по привреду јер би постојећа задужења постала тежа, а средства за нова инвестирања недоступна. Грађани који су се задуживали за основне потребе такође би дошли у тежу ситуацију. Ни ефекат на инфлацију не би био позитиван, напротив, они који и данас држе цијене на нереално високом нивоу и остваре екстрапрофит добили би нови изговор за још већа поскупљења због скупљих извора финансирања", закључио је Гавран.
(Независне)
ЕЦБ је каматне стопе подигао осми пут заредом и тренутно је на четири одсто, а само у посљедњих годину дана она је порасла за чак 3,75 одсто.
Референтна каматна стопа сада је највиша од 2008. године када је била финансијска криза.
Каматна стопа на депозите подигнута је на 3,5 одсто, што је највише у посљедње 22 године.
"Наставак тренда раста каматних стопа у еурозони ће вјероватно имати одређене ефекте и у БиХ али би они требали остати минимални као и до сада, а каматне стопе на нашем тржишту би требале остати много ниже. Услови на домаћем тржишту су знатно другачији него у еурозони, банке су хиперликвидне и располажу са много више средстава домаћег поријекла него што их могу пласирати према тренутној тражњи и немају никакве потребе за задуживањем изван БиХ, гдје би морали плаћати више каматне стопе", рекао је за "Независне новине" Игор Гавран, економски аналитичар.
Иначе , ЕЦБ већ дуже од годину дана каматне стопе диже ради смањења инфлације и према предвиђањима ЕЦБ-а, инфлација у еврозони би у 2023. години требало да буде 5,4 одсто.
Годину касније, односно у 2024. години инфлација би требало да падне на три одсто и у 2025. години на 2,2 одсто, што је мало више од циља који је прокламовао ЕЦБ о инфлацији од два одсто.
У Босни и Херцеговини још једна ствар не иде у прилог подизању каматних стопа, а то су мјере регулатора, односно ентитетских агенција за банкарство, које обесхрабрују веће стопе, али је и чињеница да саме банке немају мотивацију да повећавају камате.
"Повећањем камата само би привремено повећале ионако високе приходе и добит, али дугорочно би велики број актуелних клијената могао престати са отплатама, а тражња за кредитима додатно би пала", истакао је Гавран.
И у Удружењу банака Босне и Херцеговине за "Независне новине" су рекли да подизање камата од стране ЕЦБ-а не би требало да утиче на БиХ и значајније мијења пословну политику банака.
"Потражња за кредитима је екстремно мала, а конкуренција је велика. С позиције депозита такође нема разлога за промјене и јасно је да све док банке имају 'вишак ликвидности', немају интереса подизати камате на штедњу", рекао је за "Независне новине" Берислав Кутле, директор Удружења банака Босне и Херцеговине.
Осим што је подигла каматне стопе, Европска централна банка дала је процјену и о расту економије, па тако у овој години предвиђају раст од свега 0,9 одсто, у 2024. од 1,5 одсто, а у 2025. години од 1,6 одсто.
"Дизање камата било би јако негативно по привреду јер би постојећа задужења постала тежа, а средства за нова инвестирања недоступна. Грађани који су се задуживали за основне потребе такође би дошли у тежу ситуацију. Ни ефекат на инфлацију не би био позитиван, напротив, они који и данас држе цијене на нереално високом нивоу и остваре екстрапрофит добили би нови изговор за још већа поскупљења због скупљих извора финансирања", закључио је Гавран.
(Независне)
