Расте робна размјена с иностранством, дефицит и даље већи од милијарду КМ
- За прва два мјесеца ове године БиХ је на пољу робне размјене с иностранством постигла боље резултате у односу на исти период лани, али упркос томе је спољнотрговински робни дефицит већи од милијарду КМ.
Подаци су ово Агенције за статистику БиХ, који показују да је у периоду јануар - фебруар извоз износио 2,883 милијарде КМ, што је за 6,9 одсто више него у истом периоду лани.
"Увоз је износио 3,999 милијарди КМ, што је за 5,6 одсто више него у истом периоду прошле године. Покривеност увоза извозом је износила 72,1 одсто, док је спољнотрговински робни дефицит износио 1,116 милијарди КМ", показују најновији подаци Агенције за статистику БиХ.
Осим тога, дошло је до помака и на пољу извоза у земље ЦЕФТА, који је износио 560 милиона КМ, што је за 10 одсто више него у истом периоду лани, док је увоз износио 428 милиона КМ, што је за 2,6 одсто мање него у истом периоду претходне године.
Према подацима Агенције, повећан је и извоз у земље ЕУ, који је износио 2,119 милијарди КМ, што је за 5,4 одсто више него у истом периоду лани.
"С друге стране, увоз је износио 2,380 милијарди КМ, што је за 13,8 одсто више него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом је износила 89 одсто", наводе из Агенције.
Према ријечима струке, упркос овом порасту, ови подаци нису охрабрујући.
Драган Глигорић, економски аналитичар за међународну монетарну економију, за "Независне новине" каже да се анализирањем стопе покривености увоза извозом за БиХ у прва два мјесеца ове године може закључити да је дошло до раста стопе покривености са 71,3 на 72,1 одсто, односно за 0,8 процентних поена, што је свакако напредак по питању покривености увоза извозом.
"С друге стране, анализа трендова у извозу и увозу БиХ са земљама које припадају ЦЕФТА и ЕУ, који су за нас најважнија тржишта, показује пораст конкурентности у посматраном периоду у односу на ЦЕФТА, али с друге стране и погоршање у односу на ЕУ земље, прије свега Италију и Њемачку. На примјер, са Њемачком смо из стања суфицита робне размјене прешли у стање дефицита, у периоду јануар - фебруар 2023. године у односу на исти период прошле године, док смо с Италијом остварили драстично погоршање стопе покривености увоза извозом те раст робног дефицита", истакао је Глигорић те додао да је у истом периоду прошле године дефицит робне размјене с Италијом износио око 97,5 милиона КМ, док је ове године био око 273 милиона КМ.
Глигорић појашњава да је у коначници укупан дефицит у БиХ повећан за око 28 милиона КМ, а, како каже, имајући у виду да у структури извоза доминирају производи са нижом доданом вриједношћу у односу на увоз, без обзира што расте стопа покривености увоза извозом, не може се рећи да се ради о побољшању конкурентности, односно нема разлога за оптимизам.
"БиХ у наредном периоду треба да ради на стратегији паметне специјализације, односно да се специјализује у сегментима у глобалним ланцима вриједности у којима се користи више знања, односно гдје се остварује већа додана вриједност", закључује Глигорић.
(Независне)
Подаци су ово Агенције за статистику БиХ, који показују да је у периоду јануар - фебруар извоз износио 2,883 милијарде КМ, што је за 6,9 одсто више него у истом периоду лани.
"Увоз је износио 3,999 милијарди КМ, што је за 5,6 одсто више него у истом периоду прошле године. Покривеност увоза извозом је износила 72,1 одсто, док је спољнотрговински робни дефицит износио 1,116 милијарди КМ", показују најновији подаци Агенције за статистику БиХ.
Осим тога, дошло је до помака и на пољу извоза у земље ЦЕФТА, који је износио 560 милиона КМ, што је за 10 одсто више него у истом периоду лани, док је увоз износио 428 милиона КМ, што је за 2,6 одсто мање него у истом периоду претходне године.
Према подацима Агенције, повећан је и извоз у земље ЕУ, који је износио 2,119 милијарди КМ, што је за 5,4 одсто више него у истом периоду лани.
"С друге стране, увоз је износио 2,380 милијарди КМ, што је за 13,8 одсто више него у истом периоду претходне године. Покривеност увоза извозом је износила 89 одсто", наводе из Агенције.
Према ријечима струке, упркос овом порасту, ови подаци нису охрабрујући.
Драган Глигорић, економски аналитичар за међународну монетарну економију, за "Независне новине" каже да се анализирањем стопе покривености увоза извозом за БиХ у прва два мјесеца ове године може закључити да је дошло до раста стопе покривености са 71,3 на 72,1 одсто, односно за 0,8 процентних поена, што је свакако напредак по питању покривености увоза извозом.
"С друге стране, анализа трендова у извозу и увозу БиХ са земљама које припадају ЦЕФТА и ЕУ, који су за нас најважнија тржишта, показује пораст конкурентности у посматраном периоду у односу на ЦЕФТА, али с друге стране и погоршање у односу на ЕУ земље, прије свега Италију и Њемачку. На примјер, са Њемачком смо из стања суфицита робне размјене прешли у стање дефицита, у периоду јануар - фебруар 2023. године у односу на исти период прошле године, док смо с Италијом остварили драстично погоршање стопе покривености увоза извозом те раст робног дефицита", истакао је Глигорић те додао да је у истом периоду прошле године дефицит робне размјене с Италијом износио око 97,5 милиона КМ, док је ове године био око 273 милиона КМ.
Глигорић појашњава да је у коначници укупан дефицит у БиХ повећан за око 28 милиона КМ, а, како каже, имајући у виду да у структури извоза доминирају производи са нижом доданом вриједношћу у односу на увоз, без обзира што расте стопа покривености увоза извозом, не може се рећи да се ради о побољшању конкурентности, односно нема разлога за оптимизам.
"БиХ у наредном периоду треба да ради на стратегији паметне специјализације, односно да се специјализује у сегментима у глобалним ланцима вриједности у којима се користи више знања, односно гдје се остварује већа додана вриједност", закључује Глигорић.
(Независне)
