САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Смјена чланова Централне изборне комисије (ЦИК) је најављена као први у низу потеза нових партнера на нивоу БиХ, али како се примиче дан одлуке све су жешће полемике да ли за то постоји законски основ док им мандат још траје.

ЦИК броји седам чланова, по два из реда Хрвата, Бошњака и Срба и једног из реда осталих, који се, према правилу бирају на основу јавног позива и према процедурама у Парламенту БиХ на мандат од седам година.

Сви чланови у актуелном сазиву нису именовани на основу тих процедура, јер је, док је трајао поступак избора, створена већина у Парламенту БиХ која је предложила и именована у марту 2020. године Вању Бјелицу-Прутину, Јована Калабу, Суада Арнаутовића и Ахмета Шантића за нове чланове након што су у новембру 2019. године истекли мандати Бранку Петрићу, Новаку Божичковићу, Суаду Арнаутовићу и Ахмету Шантићу.

Нешто касније за новог члана именован је и Жељко Бакалар умјесто Стјепана Микића, којем је, такође, истекао мандат, а основно упориште групе која је именовала сазив било је да је Представнички дом каснио с процедуром.

Озбиљнија прича о смјенама у ЦИК-у могла би да буде отворена крајем овог мјесеца ако се на дневном реду нађе и обавјештење о истеку мандата члана ЦИК-а Ирене Хаџиабдић, што је, према објави, била и једна од тачака о којој су јуче на Колегијуму требало да расправљају чланови ужег руководства Представничког дома.

У међувремену појавила су се бројна различита тумачења закона, односно супротстављени ставови о томе може ли Представнички дом, као орган који је именовао чланове ЦИК-а, да их смијени прије истека мандата. Један од саговорника “Гласа” истиче да је то могуће јер су и именовани у Парламенту.

- Орган који их поставља може да их смијени, а остало је у домену тумачења да ли су и који услови стечени за то. То нигдје није прописано, али остало је јасно - тврди саговорник “Гласа” након што су из ЦИК-а поручили правни институт “опозива” чланова не постоји у Изборном закону БиХ, нити у било ком другом закону те да је Суд БиХ једини регулатор законитог рада ЦИК-а.

Професор уставног права Милан Благојевић тврди да сваки изабрани или именовани званичник у органу какав је ЦИК увијек може бити разријешен прије истека мандата и да га може разријешити орган који га је именовао.

- Онај ко именује има право и да разријеши увијек, осим када је Уставом или законом изричито прописано да му је забрањено да разријеши именована лица прије истека мандата. Такву забрану не прописује ни Устав БиХ ни Изборни закон, нити било који други закон. А не може та забрана ни бити прописана по логици ствари, по здравој памети, јер би то значило да лице може радити како хоће па и противно закону, као ЦИК у случају поновног контролног бројања или оног очигледно неважећег гласачког листића за Дом народа из Народне скупштине, а да му нико не може ништа, без обзира на незаконит рад и штету - навео је Благојевић.

Посланик СНСД-а у прошлом сазиву Представничког дома Парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ истиче да је чињеница да Изборни закон није предвидио могућност смјене чланова ЦИК-а што је парадокс система у којем су неки заштићени као бијели медвједи, али је и додала да то не значи да се питање смјене не може ријешити другим правним актом.

Конаковић: Све најгоре о њима

Предсједник НиП-а Елмедин Конаковић, који је дио “осморке” на нивоу БиХ је јуче поручио да би у смјени чланова ЦИК-а “учествовао још јуче” те да има законит начин за то.

- О овом ЦИК-у мислим све најгоре. Најбоље би било да овакав политички ЦИК замијенимо чистим професионалним ЦИК-ом струке на који утицај не може имати ниједна политичка партија - оцијенио је Конаковић.


​Глас Српске