Међународном конвенцијом о забрани касетне муниције забрањено је  кориштење, производње, складиштење и трговина касетним бомбама. Конвенцију је крајем маја 2008. године у Даблину, у Ирској, прихватило 107 земаља и исте године у децембру и потписало тај документ. Међу земљама које су одлучиле да ставе потпис на овај документ је и Босна и Херцеговина.
 
Конвенција је, као међународно правни акт ступила на снагу првог аугуста 2010. године. Упркос томе касетне бомбе се и даље производе, продају, препродају и, нажалост, користе.
 
Свака касетна бомба је посуда, контејнер из којег се у широкој зони расије неколико стотина малих бомби, од којих свака може и годинама да чека активирање када може убити или осакатити човјека. 
Пошто такве бомбе не експлодирају чим додирну тло, то оружје представља додатну опасност за земље погођене таквим оружјем и у којима још постоје и минска поља.
Мале бомбе из касетних пројектила су обојене, шарене, чиме привлаче дјецу којој експлодирају у лице кад их подигну с тла. 
​


Касетна муниција је непоуздна и непрецизна. Током сукоба и дуго након њиховог завршетка, оно убија и сакати бројне цивиле. Оно отежава послијератни опоравак, јер путеве и поља чини недоступним пољопривредницима и хуманитарцима.
  
Конвенција забрањује употребу, складиштење, производњу и продају касетне муниције, поставља строге рокове за уништавање залиха и чисћење контаминираног земљишта, те   обавезује земље да помажу преживјелим и погођеним заједницама.
  
Међутим, неке од највећих свјетских сила, укључујући САД, Русију и Кину, те велики корисници попут Израела, Индије и Пакистана, одбили су подржати конвенцију, тврдећи да касетно стрељиво има легитимну војну намјену.

Семберија инфо