БИО ЈЕ НЕВИН КАО ГОЛУБ, ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ И СЛУЖЕН ПАРАСТОС СВИРЕПО УБИЈЕНОМ ДЈЕЧАКУ
Foto: Srna
На споменик дјечаку мученику Слободану Стојановићу (12) на гробљу у Дрињачи код Зворника данас су положени вијенци, а потом је у порти храма Светог ђакона Авакума служен парастос.
Дванаестогодишњег Слободана Стојановића убила је у јулу 1992. године у насељу Каменица код Зворника Елфета Весели, припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље и Каменица такозване Армије БиХ.
Савјетник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић истакао је да је највећи монструм – жена, којој није желио име да помене, упркос чистим доказима добила смијешну казну. Према његовим ријечима, српски пут доказивања истине је много тежи него за друге двије стране.
– Поред свих доказа, чињеница, снимака, изјава, увијек када су српске жртве у питању тражи се неко додатно објашњење и образложење – рекао је Томић. Он је истакао да српска страна мора да се бори, доказује и подсјећа на ратна страдања Срба, те изразио наду да истина увијек побиједи.
Миле Вукадиновић Профа, који је био свједок ратних збивања, рекао је да је преговарао са муслиманима који су у Каменици држали заробљеног Слободана.
– Тражили смо путем мегафона да ослободе Слободана и да ће српска страна уступити храну и не знам шта још, али они на то нису пристали – присјетио се Вукадиновић и додао да се послије тога Слободану изгубио сваки траг.
Вукадиновић је рекао да је био присутан када је Слободаново тијело пронађено 16. јуна 1993. године у јами у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника приликом ископавања посмртних остатака пет српских бораца.
– Било је за неповјеровати да је људско биће могло да уради тако нешто дванаестогодишњем дјечаку. Слободан је био измасакриран по рукицама, ногама, глави, а на грудима му је био сјечивом урезан крст – подсјетио је Вукадиновић. Парастос дванаестогодишњем Слободану и другој дјеци служио је протојереј ставрофор Видоје Лукић уз саслужење више свештеника.
– Служимо помен за мученика Слободана Стојановића, дјечака од 12 година, који је био безазлен и невин као голуб. Вјеровао је људима и кренуо да одвеже свог пса у дворишту породичне куће – рекао је свештеник Лукић. Према његовим ријечима, дјечак није ни слутио шта ће га тамо снаћи.
Свештеник Лукић је подсјетио да српски народ скоро сваких 40-50 година мора да брани своју нејач и огњишта од непријатеља, те да је тако било и деведесетих година прошлог вијека када је страдала многа српска нејач, међу њима и Слободан. Слободан Стојановић је страдао када се, након што је избјегао са родитељима, вратио у своје село да одвеже пса који је остао у дворишту и више се није вратио.
Његово тијело пронађено је у јаму у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника, а идентификован је ДНК анализом, након чега је сахрањен на гробљу у Дрињачи.
Према налазима патолога Зорана Станковића, дијете је свирепо убијено – стомак му био пререзан у облику крста и имао је видне повреде главе. За свирепо убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића, које је почињено 1992. године, у првостепеном поступку осуђена осуђена је Елфета Весели на десет година затвора. Суд БиХ је првостепену пресуду изрекао 8. маја ове године.
(Срна)
Дванаестогодишњег Слободана Стојановића убила је у јулу 1992. године у насељу Каменица код Зворника Елфета Весели, припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље и Каменица такозване Армије БиХ.
Савјетник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић истакао је да је највећи монструм – жена, којој није желио име да помене, упркос чистим доказима добила смијешну казну. Према његовим ријечима, српски пут доказивања истине је много тежи него за друге двије стране.
– Поред свих доказа, чињеница, снимака, изјава, увијек када су српске жртве у питању тражи се неко додатно објашњење и образложење – рекао је Томић. Он је истакао да српска страна мора да се бори, доказује и подсјећа на ратна страдања Срба, те изразио наду да истина увијек побиједи.
Миле Вукадиновић Профа, који је био свједок ратних збивања, рекао је да је преговарао са муслиманима који су у Каменици држали заробљеног Слободана.
– Тражили смо путем мегафона да ослободе Слободана и да ће српска страна уступити храну и не знам шта још, али они на то нису пристали – присјетио се Вукадиновић и додао да се послије тога Слободану изгубио сваки траг.
Вукадиновић је рекао да је био присутан када је Слободаново тијело пронађено 16. јуна 1993. године у јами у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника приликом ископавања посмртних остатака пет српских бораца.
– Било је за неповјеровати да је људско биће могло да уради тако нешто дванаестогодишњем дјечаку. Слободан је био измасакриран по рукицама, ногама, глави, а на грудима му је био сјечивом урезан крст – подсјетио је Вукадиновић. Парастос дванаестогодишњем Слободану и другој дјеци служио је протојереј ставрофор Видоје Лукић уз саслужење више свештеника.
– Служимо помен за мученика Слободана Стојановића, дјечака од 12 година, који је био безазлен и невин као голуб. Вјеровао је људима и кренуо да одвеже свог пса у дворишту породичне куће – рекао је свештеник Лукић. Према његовим ријечима, дјечак није ни слутио шта ће га тамо снаћи.
Свештеник Лукић је подсјетио да српски народ скоро сваких 40-50 година мора да брани своју нејач и огњишта од непријатеља, те да је тако било и деведесетих година прошлог вијека када је страдала многа српска нејач, међу њима и Слободан. Слободан Стојановић је страдао када се, након што је избјегао са родитељима, вратио у своје село да одвеже пса који је остао у дворишту и више се није вратио.
Његово тијело пронађено је у јаму у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника, а идентификован је ДНК анализом, након чега је сахрањен на гробљу у Дрињачи.
Према налазима патолога Зорана Станковића, дијете је свирепо убијено – стомак му био пререзан у облику крста и имао је видне повреде главе. За свирепо убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића, које је почињено 1992. године, у првостепеном поступку осуђена осуђена је Елфета Весели на десет година затвора. Суд БиХ је првостепену пресуду изрекао 8. маја ове године.
(Срна)
