БЕЧ - ЕУ је економски и морално супер сила, али то није и војно, истиче шеф европске дипломатије Жозеп Борел и наводи да чланице морају да схвате да у случају потребе Европа треба да буде у могућности да се брани и да јој је потребно да има оруђе.

Борел је, у интервјуу бечком дневнику "Кронен цајтунг", казао да то не мора бити војска ЕУ, пише Тањуг.

"Ниједна од 27 армија неће бити замијењена јединственом европском војском. Морамо само обједитини наше снаге, координисати их и боље инвестирати у одбрану. Ништа више. Издвајамо за одбрану исто колико и Кина и четири пута више од Русије. Због дужничке кризе смо ушли у фазу разоружања. Због тога више не можемо да се суочимо како треба са актуелним изазовима. Ефикасност је кључна ријеч, у супротном је то само бацање новца", објаснио је Борел.

Високи представник за спољну и безбједносну политику ЕУ казао је да је специјална операција Русије у Украјини довела до тога да се драма рата, која је за Европу била далеко удаљена, сада вратила на њено тло.

На питање да ли нису озбиљно схватања упозорења Пољске и балтичких земаља на опасност руске агресије, Борел је рекао да су историја и географија од огромног значаја за разумијевање кризе.

"Литванија је географски и историјски забринутија што се Русије тиче него југ Шпаније, гдје се више брине о сјеверној Африци. Ми у Европи не треба подијељено да приступамо изазовима, већ заједно", поручио је он.

На констатацију да је једном рекао да "Европа мора научити да говори језиком силе", констатовао је да га та реченица стално прати, и објаснио да је мислио на глобални утицај.

"Русија, САД и Кина у томе имају искуства, али и војно, и на томе се ослања њихова моћ. Не ради се само о војној сили. Европа је основана као мировни пројекат, који је кроз економску сарадњу требало да створи међусобну зависност и тако допринесе миру. Људска права су слободе и поштовање. Данас то није довољно. Русија користи трговину као оружје", казао је он.

Оцијенио је да неутралност данас није иста као и за вријеме Хладног рата.

"Неутралност данас не спречава Аустрију да учествује у мировним мисијама, на примјер на Малију, у БиХ, Мозамбику", подсјетио је Борел.

Сљедеће недјеље ће министри одбране ЕУ представити план за мисију војне обуке у Украјини, упитан како ће изгледати, Борел је рекао да ЕУ подржава украјинску војску наоружањем, и да је важно да се обуче војници како да га користе.

Украјинци ће, објаснио је, бити обучавани, за разлику од Малија, не у Украјини, већ у Европи.

"Логичније је да се малијски војници обучавају у оквиру свог екосистема на борбу против терориста у пустињи, него их доводити у Европу", рекао је он.

Признао је да у Малију ЕУ није имала успјеха и да се то мора прихватити.

"Русија је сада у том региону присутнија. Морамо спријечити да се то даље шири", подвукао је он.

Борел је, на констатацију да је дио аустријског становништва скептичан према санкцијама против Русије, нагласио да су то рестриктивне мјере, којим се ограничавају економске могућности Русије.

"Све док је руска привреда зависна од нафте и гаса потребне су нам наше технологије. Русија је у проблему, а и ми смо, наравано, краткорочно, пред великим изазовима. Цијена гаса расте, и то се не може негирати. Али морамо бити спремни да платимо цијену за слободу. Операција у Украјини није само сукоб Украјинаца, већ рат за нашу слободу", увјерен је Борел.

Енергетска криза, према његовим ријечима, је највећа криза коју је Европа имала.

"Најприје смо имали дужничку кризу, онда пандемијску, и сада енергетску. Једино рјешење је јединство", подвукао је Борел.

Казао је и да постоји и глобална демократска криза.

Рекао је да јачају ауторитарни режими, да се враћају старе Империје.

"Русија жели да се врати царизму, Кина и Турска имају империјално понашање. И по том питању је једино рјешење јединство. Свако ко остане сам неће преживјети", нагласио је он.

Упитан како би свијет могао да изгледа за пет година, Борел је казао да то не зна, јер је посљедњих пет година већ имао довољно брига због свијета.


Танјуг / Независне