Поједине европске и руске фирме које због санкција не могу  директно да послују сада то раде заобилазно преко Истанбула и других градова у Турској. Анкара је осудила војну интервенцију Москве у Украјини, али није увела санкције и са њом и даље нормално послује.

„Европске фирме користе Турску као мост за пословање  са Русијом”, истиче Мустафа Гултепе из Удружења турских  извозника (ТИМ), преноси  истанбулски „Хуријет”.

Упркос политичким играма НАТО-а и ЕУ са Москвом рачунице привредника се очигледно подударају: руске фирме преко Истанбула покушавају да добијају производе које због санкција више не могу директно да увозе из Немачке, Француске и Италије. У том заобилазном бизнису интерес су очигледно нашли и турски привредници али не откривају појединости о посредном пословању западноевропских и руских фирми.

Турска је постала главни „прозор у свет” за Русе који авионима путују на запад Европе јер су те земље затвориле свој ваздушни простор за њихове директне летове. То увелико користе и турске авио-компаније које сада из Москве и других руских места дневно имају по 85 летова. Авио-превозници  и угоститељи у Истанбулу задовољно трљају руке: то је довело до наглог повећања цена карата, смештаја и других услуга. Већина Руса, око 85 одсто, турским авионима одлази у треће земље, док 15 одсто летује на обалама Анадолије.

Анкара наставља нормално да послује са Русијом, иако је чланица НАТО-а. То је  још једном  потврдио недавни сусрет председника Русије Владимира Путина и турског председника Тајипа Ердогана у Сочију. Била је то прва посета лидера једне НАТО земље Русији откако је почео сукоб у Украјини. Делегације две земљу су се у Сочију, како је званично потврђено, договориле о проширењу сарадње у многим областима. Усвојена је „мапа пута” у којој се предвиђа дуплирање укупне робне размене – на сто милијарди долара годишње. Постигнут је и договор о плаћању у рубљама руске нафте, коришћењу руских платних картица „мир” као и о убрзању изградње прве нуклеарне централе у Турској коју Руси подижу у Акују, месту на југу Анадолије.

Приближавање Анкаре и Москве, које је започело 2017. године после куповине руских ракета С-400, изнова изазива подозрење у западној Европи. „Турска би могла да се суочи са санкцијама уколико настави да помаже Москви да се ослободи од изолације ЕУ и НАТО”, преносе истанбулски листови писање „Фајненшел тајмса” и других  западних медија који се позивају на дипломатске изворе. После сусрета у Сочију на Западу су поново оживеле тврдње да Ердоган „окреће леђа НАТО-у”. Турска од почетка сукоба у Украјини води „избалансирану политику” и одржава односе и сарађује и са Кијевом и са Москвом. Она подржава суверенитет и територијални интегритет Украјине и осуђује анексију Крима, али није увела санкције Русији јер би то могло да угрози њене националне интересе: снабдевање руским   гасом, као и огромне  послове у трговини, грађевинарству и  туризму. Истовремено Турска унапређује сарадњу са Кијевом чак и у области наоружања: сада гради  фабрику за производњу дронова „бајрактар”. Уз посредовање Анкаре и Уједињених нација крајем прошлог месеца постигнут је договор о извозу  украјинских житарица које су месецима биле заробљене у Одеси и другим лукама.

Председник Ердоган очигледно не жели на томе да се заустави. Oн покушава да у Истанбул за исти сто доведе  Путина и украјинског председника како би се нашло мирно решење кризе.


ПОЛИТИКА