Било да се ради о индустрији, болницама или занату, мањак радне снаге је све већи проблем. Прилив радника из иностранства не функционише као што се замишљало. Сада би требало реформисати Закон о имиграцији.

Могло је то да буде једно лијепо вече. "Имао бих сто за Вас", рекао је власник ресторана преко телефона, "али нажалост нема ко да Вам кува“.

Ово није шала. У читавој Њемачкој нема довољно кувара, куварских помоћника и конобара. Но, радна снага није проблем само у угоститељству.

Возови се укидају, јер нема довољно машиновођа. На аеродромима се гомилају кофери, јер нема ко да их претоварује. На безбједносним контролама људи губе живце, јер због предугих редова не стижу до својих авиона. Обданишта повлаче своје потврде о пријему дјеце, јер нема довољно васпитача.

Угрожено 148 занимања

У анкети њемачке Индустријске и трговинске коморе која заступа интересе више милиона предузећа из индустрије, трговине и услужних дјелатности, 56 одсто фирми се жали да нема довољно радника и сматра да је то једна од највећих опасности за њихово пословање.

Њемачка агенција за рад биљежи недостатак радне снаге у 148 занимања, а још 122 занимања су под посебном присмотром. У просјеку прође осам мјесеци док неки старачки дом не нађе његоватеља. Грађевинске фирме просечно чекају пола године док не нађу раднике. Широм земље су расписани конкурси за више од 1,7 милиона слободних радних мјеста.

Не недостају само стручњаци

"Прије пет до десет година смо се оглашавали само у рекламама, да бисмо продали наше услуге. Данас плаћамо огласе у медијима свих врста да бисмо нашли раднике“, жали се Маркус Винтер, директор фирме ИДС у Баден-Виртембергу која изнајмљује раднике свих врста. Фирма има око 750 запослених и потребно јој је особље у више од 20 занимања, од бравара, до молера, од возача виљушкара, до возача комбија за испоруку пића.

Мањак радне снаге се није појавио изненада.

"Сада смо у релативно драматичној ситуацији коју смо већ одавно предвидјели", каже Херберт Брикер, професор на Институту за тржиште рада и изучавање занимања у Нирнбергу.

Према његовим запажањима, сада се јасно примјећују демографске промене. Њемачка годишње изгуби око 350.000 припадника радно способне генерације. При томе ће демографски јаке генерације тек за неколико година отићи у пензију. Стручњаци попут Брикера рачунају да ће до 2035. године на тржишту рада владати мањак од седам милиона радника.

Једни долазе, други одлазе

То је огромна рупа. Да би се она попунила, потребно је да у Њемачку долази, и ту остане, око 400.000 досељеника годишње. При том се мисли на досељенике из земаља ван Европске уније. Од 2012. стручњаци са академским образовањем могу да долазе у Њемачку захваљујући такозваној "плавој карти ЕУ". Године 2020. је на снагу ступио и Закон о досељавању стручне радне снаге (ФЕГ) којим нису обухваћени само академски образовани имигранти. Али, он не дјелује као што се очекивало. Херберт Брикер говори о "разочарању" и подсјећа да је 2020. у Њемачку дошло 30.000 радника из иностранства, али да је тада земљу и напустило 20.000 радника.

Њемачка влада сада хоће да реформише закон тако да се тржиште рада отвори и за раднике који немају потребну диплому или свједочанство – њима би требало пружити могућност да то добију у фирмама које их прихвате.

Њемачка је раније много полагала на "једнаку вриједност" диплома - сада то вријеме пролази: сада ће приликом запошљавања фирме слободно процјењивати да ли је неко подесан или не, а диплома ће бити у другом плану.

Послодавци под сумњом
​
Но, ствари ће у пракси и даље да се одвијају уз велике тешкоће. То добро зна адвокаткиња Бетина Офер која савјетује предузећа која хоће да запошљавају раднике из иностранства. Чак и са радним уговором у џепу, и даље је тешко добити термин за вађење визе у немачкој амбасади, каже Оферова, и додаје да провера захтјева траје мјесецима.

"Власти стално гаје сумње да моји послодавци хоће да некако прошверцују странце у Њемачку и неће да схвате да послодавци траже радну снагу“. Она говори о "дубоко укорењеном одбрамбеном ставу" међу надлежним органима власти.

"Још увијек је потребно борити се против таквог става и потребна нам је промјена парадигме. Сваки радник који нам дође је добитак за нашу земљу.“


Дојче Веле / Независне новине