СРПСКА ГУБИ МИЛИОНЕ ЗБОГ БЛОКАДЕ ВЛАСТИ У БИХ
Foto: Goran Šurlan/RAS Srbija
Неформирање власти на нивоу Босне и Херцеговине, као и Федерације БиХ, одржава се и на економију и привреду Републике Српске, каже у интервјуу за Српскаинфо премијер Српске Радован Вишковић.
Он појашњава да одређене активности, које Влада Републике Српске има у плану да уради у наредном периоду, не могу да се реализују ако претходно не прођу одређене процедуре у Савјету министара БиХ.
– С друге стране, с Владом ФБиХ имамо пар отворених питања, због којих трпи буџет Српске – каже Вишковић.
Која су то питања?
Прије свега питање предузећа “Електропренос БиХ” (једина заједничка компанија Српске и ФБиХ, оп.а), која је у блокади скоро 17 мјесеци, јер се у ФБиХ не могу договорити око именовања новог менаџмента, док је старом истекао мандат. Једини проблем је да ли ће директор тог предузећа бити Хрват или Бошњак, и због тога је предузеће у блокади. У овом моменту близу 200 милиона КМ је заробљено у том предузећу, од чега 45 одсто припада Српској. У пар наврата сам се састао с премијером ФБиХ Фадилом Новалићем са којим сам разговарао о овом проблему. Нагласио сам да је то озбиљан проблем не само за грађане Бањалуке, већ и Мостара, Сарајева, Тузле и свих других у БиХ. Овдје више нису у питању милиони заробљених марака већ сигурност и поузданост нашег енергетског система, што је предуслов за развој привреде и улагања страних инвеститора.
Најавили сте тужбу против ФБиХ и УИО БиХ због непримјењивања коефицијената за расподјелу прихода од индиректних пореза. Колико је Српска у губитку због тога?
Само за 2018. и прва четири мјесеца ове године Српска је у губитку око 46 милиона марака. До краја мјесеца тужба би требала бити спремна. Као предсједник Владе Српске имам законску обавезу да штитим буџет и то ћу морати да радим, јер је ово недопустиво.
Влада Српске је у ранијем периоду најављивала да ће директори јавних предузећа бити смијењени ако предузећа на чијем се челу налазе буду пословали негативно. Када се могу очекивати те смјене?
У овом моменту у скоро свим јавним предузећима имамо в.д. директора. У неким су постављени нови директори са којима смо разговарали и рекли им шта се од њих очекује. Морамо им дати неки временски период од бар годину дана да видимо да ли ће моћи испоштовати све што се од њих очекује. И даље стојимо при ставу да ће се за минусе који се десе у јавним предузећима, а који се не могу правдати неком вишом силом, смјењивати менаџмент без обзира којој политичкој опцији припадали.
Мигранти су постали озбиљан проблем за БиХ. Шта ће се десити ако промијене руту и умјесто у УСК крену на граничне прелазе с Хрватском који се налазе у Српској? Да ли је РС спремна да реагује и на који начин?
Овим питањем требају да се баве надлежне институције на нивоу БиХ, прије свега Савјет министара БиХ и Министарства безбједности БиХ, али они то не чине. Влада Српске је прије пар мјесеци упутила граду Бихаћу око 50.000 КМ као помоћ за рјешавање проблема по питању мигрантске кризе. То значи да пратимо стање и да смо спремни да реагујемо када треба. У Српској је формирано тијело које прати питање миграната и мигрантске кризе. До сада је то рађено на успјешан начин и што се тиче Српске није било неких посебних проблема по питању безбједности. Сигуран сам да ће МУП бити спреман и способан да ту ситуацију држи под контролиом и да ће те мигранте, уколико се опредијеле да крену ка граничним прелазима у Републици Српској, моћи исконтролисати.
Најава да ће Српска формирати резервни састав полиције изазвала је оштре ракције дијела међународне заједнице, али и политичара из ФБиХ. Да ли има основа за такву њихову реакцију?
Не разумијем ту реакцију. То није уопште питање којим смо се мислили одмах бавити, већ у наредних пар година. Ми немамо ништа против тога да се и у Федерацији направи исто. Они имају дупло више редовних припадника полиције, што значи да ће имати преко 2.000 припадника резервног састава. Када би ми из Српске гледали на то на начин како то гледају политичари из ФБиХ, онда би ми имали више разлога да се забринемо.
Да ли је резервни састав полиције заиста неопходан?
Постоји неколико разлога зашто смо се одлучили за то. Посматрали смо то и са безбједоносне, али и економске стране. Мигрантска криза је само један од разлога. Други разлог су елементарне непогоде, које смо већ имали. Желимо да у таквим ситуацијама имамо одређени број људи које можемо брзо ангажовати.
Која је то економска страна којом сте се водили?
Дођу нам странци и кажу како мигрантска криза јесте проблем, али се они, ето, залажу да се ојачају капацитети БиХ. У реду, али нека нам неко каже ко плаћа те ојачане капацитете. Па, плаћају и грађани Српске. Расподјела прихода је дефинисана на начин да се прво намире заједничке институције, а оно што остане дијели се ентитетима. Ако неко мисли да треба Граничну полицију БиХ ојачати са 1.000 нових припадника, не слажем се с тим, јер ће нас то дебело коштати. Имамо сад мигрантску кризу али она неће трајати наредних 100 година. Припаднике резервног састава полиције плаћамо само онда када се ангажују. Ако су током године ангажовани само један мјесец, онда примају накнаду само за тај мјесец, а не за 12 мјесеци. С друге стране, оне службенике које би примили у ГП БиХ би морали плаћати свих 12 мјесеци са свим оним бенефитима, од топлог оброка, одвојеног живота, дупло већих плата и слично. Нисмо за то.
Евидентан је проблем одласка грађана из ове земље. Шта се чини како би се то зауставило, односно да ли вјерујете да се тај проблем може ријешити само повећањем плата?
Један од предуслова јесте повећање плата. То су бар информације које добијам у контакту са обичним грађанима. Знам да и одређени проценат грађана одлази, јер не виде овдје неку перспективу, боје се некаквих сукоба или на њих утиче ова политичка нестабилност. Међутим, највећи број њих иде због личних примања. Мислим да је то основни услов да се грађани задрже овдје, а све остало је само надоградња. Влада Српске је због тога ставила фокус на повећање личних примања у реалном сектору. Желимо да побољшамо привредни амбијент и тако пуњење буџета подигнемо на већи ниво, како би у наредном периоду могли размишљати о повећању плата, пензија и социјалних давања. Исто тако, желимо да направимо амбијент да послодавци примају више људи, дају им веће плате, како би се реални сектор још више развијао. Не смијемо заборавити да нам реални сектор пуни буџет. Тек онда када ријешимо тај проблем можемо да идемо у нашу коначну мјеру, а то је да смањимо пореска оптерећења реалном сектору и на неки начин створимо што бољи привредни амбијент у Српској. Пред посланицима парламента Српске је сет од скоро 40 закона, који управо иду у правцу тог нашег циља.
У посљедње вријеме има и позитивних примјера да се послодавци одлучују доћи и улагати у РС. Да ли вам ти страни улагачи кажу зашто се опредјељују да дођу овдје и шта сматрају да треба поправити?
У разговору са тим инвеститорима може се закључити да 90 одсто ствари које им сметају, односно одвраћају од улагања, нису у рукама Српске, већ институцијама на нивоу БиХ. Нажалост, Српска не може да утиче на многе од тих ствари, почев од царинске политике, заштите домаћих производа, прекомјерног увоза, заштите увоза свега и свачега и слично. Што се тиче позитивних примјера, већ знате да је предузеће „Мрежа – нетворк“ одлучило да премјести фабрику из Румуније у Српску. У разговору с директором тог предузећа казао ми је да им проблем представља двоструко царинско опорезивање репроматеријала које они користе. Наиме, репроматеријали им долазе из Азије, па су опорезовани у ЕУ, а онда опет у БиХ. Државе у региону су то питање уредиле и имају само једно опорезивање. То је нешто што се мора ријешити и на нивоу БиХ. Међутим, без обзира на те проблеме, менаџмент предузећа „Мрежа – нетворк“ жели да ради у Српској. Кажу да оно што ми нудимо инвеститорима нема нигдје у окружењу. То је оно што нас охрабрује. Поред ове компаније, још два инвеститора из иностранства су најавили пресељене својих фабрика у околину Бијељине. То је нешто што нас све у Српској треба охрабрити. Имамо већ усвојен нови Закон о подстицајима који ће олакшати послодавцима који повећају плате радницима да имају поврат од плаћених пореза и доприноса. Поред тога, овај закон у свом једном дијелу третира и подстицаје које ћемо скупа са Србијом давати, прије свега инвеститорима из Србије, који ће доћи овдје да отварају своје погоне. Већ водимо преговоре са одређеним изузетно јаким привредним субјектима из Србије да видимо и ријешимо проблем, рецимо предузећа „Левита“ у Љевче пољу и шећеране у Бијељини. Преговори су у току, па не бих откривао више детаља око тога.
Српска има велики потенцијал и у туризму, посебно бањском. Да ли Влада планира да уђе у тај сектор?
Наравно, помажемо гдје год можемо. Многе наше бање су обновљене и модернизоване, и могу да пруже услуге најпробирљивијим конзументима Европе и свијета. Многе бање у Српској имају значајан број гостију из Европе. То је доказ да се бањски туризам развија и Влада Српске препознаје тај потенцијал и помагаће и даље том сектору. Ових дана озбиљно радимо да ријешимо питање Бање Губер у Сребреници, али и још неких других бања.
И Јахорина је позитиван примјер. Шта се тренутно ради на Јахорини и да ли ће бити нових садржаја до сљедеће сезоне?
Влада је путем Олимпијског центра омогућила да се ради нова гондола на Јахорини. То је инвестиција вриједна неких 16 милиона КМ. Раде се и неки други садржаји који ће омогућити Јахорини да живи свих 12 мјесеци у години. Има доста и приватних инвеститора који улажу у Јахорину. Захваљујући улагањима у протеклом периоду број гостију се повећао за неколико десетина, а јавно предузеће ОЦ „Јахорина“ послује позитивно. Тренутно рјешавамо неке имовинско-правне односе на Јахорини како би у наредном периоду тамо привукли и неке од познатих свјетских хотелијерских ланаца. Планирамо да им понудимо земљиште на којем могу да саграде хотел. Крајем овог мјесеца планирамо и да озваничимо почетак радова на реконструкцији магистралног пута од Сарајева ка Јахорини. Ријеч је о инвестицији од пар милиона марака.
Српска инфо
Он појашњава да одређене активности, које Влада Републике Српске има у плану да уради у наредном периоду, не могу да се реализују ако претходно не прођу одређене процедуре у Савјету министара БиХ.
– С друге стране, с Владом ФБиХ имамо пар отворених питања, због којих трпи буџет Српске – каже Вишковић.
Која су то питања?
Прије свега питање предузећа “Електропренос БиХ” (једина заједничка компанија Српске и ФБиХ, оп.а), која је у блокади скоро 17 мјесеци, јер се у ФБиХ не могу договорити око именовања новог менаџмента, док је старом истекао мандат. Једини проблем је да ли ће директор тог предузећа бити Хрват или Бошњак, и због тога је предузеће у блокади. У овом моменту близу 200 милиона КМ је заробљено у том предузећу, од чега 45 одсто припада Српској. У пар наврата сам се састао с премијером ФБиХ Фадилом Новалићем са којим сам разговарао о овом проблему. Нагласио сам да је то озбиљан проблем не само за грађане Бањалуке, већ и Мостара, Сарајева, Тузле и свих других у БиХ. Овдје више нису у питању милиони заробљених марака већ сигурност и поузданост нашег енергетског система, што је предуслов за развој привреде и улагања страних инвеститора.
Најавили сте тужбу против ФБиХ и УИО БиХ због непримјењивања коефицијената за расподјелу прихода од индиректних пореза. Колико је Српска у губитку због тога?
Само за 2018. и прва четири мјесеца ове године Српска је у губитку око 46 милиона марака. До краја мјесеца тужба би требала бити спремна. Као предсједник Владе Српске имам законску обавезу да штитим буџет и то ћу морати да радим, јер је ово недопустиво.
Влада Српске је у ранијем периоду најављивала да ће директори јавних предузећа бити смијењени ако предузећа на чијем се челу налазе буду пословали негативно. Када се могу очекивати те смјене?
У овом моменту у скоро свим јавним предузећима имамо в.д. директора. У неким су постављени нови директори са којима смо разговарали и рекли им шта се од њих очекује. Морамо им дати неки временски период од бар годину дана да видимо да ли ће моћи испоштовати све што се од њих очекује. И даље стојимо при ставу да ће се за минусе који се десе у јавним предузећима, а који се не могу правдати неком вишом силом, смјењивати менаџмент без обзира којој политичкој опцији припадали.
Мигранти су постали озбиљан проблем за БиХ. Шта ће се десити ако промијене руту и умјесто у УСК крену на граничне прелазе с Хрватском који се налазе у Српској? Да ли је РС спремна да реагује и на који начин?
Овим питањем требају да се баве надлежне институције на нивоу БиХ, прије свега Савјет министара БиХ и Министарства безбједности БиХ, али они то не чине. Влада Српске је прије пар мјесеци упутила граду Бихаћу око 50.000 КМ као помоћ за рјешавање проблема по питању мигрантске кризе. То значи да пратимо стање и да смо спремни да реагујемо када треба. У Српској је формирано тијело које прати питање миграната и мигрантске кризе. До сада је то рађено на успјешан начин и што се тиче Српске није било неких посебних проблема по питању безбједности. Сигуран сам да ће МУП бити спреман и способан да ту ситуацију држи под контролиом и да ће те мигранте, уколико се опредијеле да крену ка граничним прелазима у Републици Српској, моћи исконтролисати.
Најава да ће Српска формирати резервни састав полиције изазвала је оштре ракције дијела међународне заједнице, али и политичара из ФБиХ. Да ли има основа за такву њихову реакцију?
Не разумијем ту реакцију. То није уопште питање којим смо се мислили одмах бавити, већ у наредних пар година. Ми немамо ништа против тога да се и у Федерацији направи исто. Они имају дупло више редовних припадника полиције, што значи да ће имати преко 2.000 припадника резервног састава. Када би ми из Српске гледали на то на начин како то гледају политичари из ФБиХ, онда би ми имали више разлога да се забринемо.
Да ли је резервни састав полиције заиста неопходан?
Постоји неколико разлога зашто смо се одлучили за то. Посматрали смо то и са безбједоносне, али и економске стране. Мигрантска криза је само један од разлога. Други разлог су елементарне непогоде, које смо већ имали. Желимо да у таквим ситуацијама имамо одређени број људи које можемо брзо ангажовати.
Која је то економска страна којом сте се водили?
Дођу нам странци и кажу како мигрантска криза јесте проблем, али се они, ето, залажу да се ојачају капацитети БиХ. У реду, али нека нам неко каже ко плаћа те ојачане капацитете. Па, плаћају и грађани Српске. Расподјела прихода је дефинисана на начин да се прво намире заједничке институције, а оно што остане дијели се ентитетима. Ако неко мисли да треба Граничну полицију БиХ ојачати са 1.000 нових припадника, не слажем се с тим, јер ће нас то дебело коштати. Имамо сад мигрантску кризу али она неће трајати наредних 100 година. Припаднике резервног састава полиције плаћамо само онда када се ангажују. Ако су током године ангажовани само један мјесец, онда примају накнаду само за тај мјесец, а не за 12 мјесеци. С друге стране, оне службенике које би примили у ГП БиХ би морали плаћати свих 12 мјесеци са свим оним бенефитима, од топлог оброка, одвојеног живота, дупло већих плата и слично. Нисмо за то.
Евидентан је проблем одласка грађана из ове земље. Шта се чини како би се то зауставило, односно да ли вјерујете да се тај проблем може ријешити само повећањем плата?
Један од предуслова јесте повећање плата. То су бар информације које добијам у контакту са обичним грађанима. Знам да и одређени проценат грађана одлази, јер не виде овдје неку перспективу, боје се некаквих сукоба или на њих утиче ова политичка нестабилност. Међутим, највећи број њих иде због личних примања. Мислим да је то основни услов да се грађани задрже овдје, а све остало је само надоградња. Влада Српске је због тога ставила фокус на повећање личних примања у реалном сектору. Желимо да побољшамо привредни амбијент и тако пуњење буџета подигнемо на већи ниво, како би у наредном периоду могли размишљати о повећању плата, пензија и социјалних давања. Исто тако, желимо да направимо амбијент да послодавци примају више људи, дају им веће плате, како би се реални сектор још више развијао. Не смијемо заборавити да нам реални сектор пуни буџет. Тек онда када ријешимо тај проблем можемо да идемо у нашу коначну мјеру, а то је да смањимо пореска оптерећења реалном сектору и на неки начин створимо што бољи привредни амбијент у Српској. Пред посланицима парламента Српске је сет од скоро 40 закона, који управо иду у правцу тог нашег циља.
У посљедње вријеме има и позитивних примјера да се послодавци одлучују доћи и улагати у РС. Да ли вам ти страни улагачи кажу зашто се опредјељују да дођу овдје и шта сматрају да треба поправити?
У разговору са тим инвеститорима може се закључити да 90 одсто ствари које им сметају, односно одвраћају од улагања, нису у рукама Српске, већ институцијама на нивоу БиХ. Нажалост, Српска не може да утиче на многе од тих ствари, почев од царинске политике, заштите домаћих производа, прекомјерног увоза, заштите увоза свега и свачега и слично. Што се тиче позитивних примјера, већ знате да је предузеће „Мрежа – нетворк“ одлучило да премјести фабрику из Румуније у Српску. У разговору с директором тог предузећа казао ми је да им проблем представља двоструко царинско опорезивање репроматеријала које они користе. Наиме, репроматеријали им долазе из Азије, па су опорезовани у ЕУ, а онда опет у БиХ. Државе у региону су то питање уредиле и имају само једно опорезивање. То је нешто што се мора ријешити и на нивоу БиХ. Међутим, без обзира на те проблеме, менаџмент предузећа „Мрежа – нетворк“ жели да ради у Српској. Кажу да оно што ми нудимо инвеститорима нема нигдје у окружењу. То је оно што нас охрабрује. Поред ове компаније, још два инвеститора из иностранства су најавили пресељене својих фабрика у околину Бијељине. То је нешто што нас све у Српској треба охрабрити. Имамо већ усвојен нови Закон о подстицајима који ће олакшати послодавцима који повећају плате радницима да имају поврат од плаћених пореза и доприноса. Поред тога, овај закон у свом једном дијелу третира и подстицаје које ћемо скупа са Србијом давати, прије свега инвеститорима из Србије, који ће доћи овдје да отварају своје погоне. Већ водимо преговоре са одређеним изузетно јаким привредним субјектима из Србије да видимо и ријешимо проблем, рецимо предузећа „Левита“ у Љевче пољу и шећеране у Бијељини. Преговори су у току, па не бих откривао више детаља око тога.
Српска има велики потенцијал и у туризму, посебно бањском. Да ли Влада планира да уђе у тај сектор?
Наравно, помажемо гдје год можемо. Многе наше бање су обновљене и модернизоване, и могу да пруже услуге најпробирљивијим конзументима Европе и свијета. Многе бање у Српској имају значајан број гостију из Европе. То је доказ да се бањски туризам развија и Влада Српске препознаје тај потенцијал и помагаће и даље том сектору. Ових дана озбиљно радимо да ријешимо питање Бање Губер у Сребреници, али и још неких других бања.
И Јахорина је позитиван примјер. Шта се тренутно ради на Јахорини и да ли ће бити нових садржаја до сљедеће сезоне?
Влада је путем Олимпијског центра омогућила да се ради нова гондола на Јахорини. То је инвестиција вриједна неких 16 милиона КМ. Раде се и неки други садржаји који ће омогућити Јахорини да живи свих 12 мјесеци у години. Има доста и приватних инвеститора који улажу у Јахорину. Захваљујући улагањима у протеклом периоду број гостију се повећао за неколико десетина, а јавно предузеће ОЦ „Јахорина“ послује позитивно. Тренутно рјешавамо неке имовинско-правне односе на Јахорини како би у наредном периоду тамо привукли и неке од познатих свјетских хотелијерских ланаца. Планирамо да им понудимо земљиште на којем могу да саграде хотел. Крајем овог мјесеца планирамо и да озваничимо почетак радова на реконструкцији магистралног пута од Сарајева ка Јахорини. Ријеч је о инвестицији од пар милиона марака.
Српска инфо
