Тајне Царичиног града
О чувеном локалитету „Царичин град” (Јустинијана Прима), који се налази у лебанском крају, брине Народни музеј у Лесковцу, добитник бројних награда за успјешан вишедеценијски рад. Иако се деценијама истражује, све тајне овог града нису откривене.
Највећи број истраживача сматрају да је овај импресивни рановизантијски град Јустинијана Прима, задужбина једног од највећих византијских царева – Јустинијана Првог (527–565). Град је подигнут на стјеновитом платоу највише надморске висине 395 метара, на ушћу Царичинске у Свињаричку реку. Опасан је моћним бедемима са кулама, а на југу, на најнижем дијелу – и воденим ровом. У ближој околини налазила су се три утврђења за заштиту. У град се улазило са јужне и источне стране, кроз три монументалне капије са кулама.
Ужи простор града површине око десет хектара, истичу у лесковачком Народном музеју, чине три архитектонске цјелине, брањене моћним каменим бедемима. На најузвишенијем дијелу је Акропољ, који је био у служби архиепископије. Горњи град се простире око Акропоља и двјема улицама је подијељен на четири кварта. На мјесту гдје се улице сијеку налази се кружни трг – форум. Дуж улица налазиле су се занатске и трговачке радње, јавне грађевине и стамбени објекти. Доњи град се простире јужно од Горњег града и у њему су до сада откривени сакрални објекти, објекти јавног карактера и стамбена четврт.
На Царичиној рјечици уочавају се остаци бране-моста, изнад које се уздиже мање утврђење правоугаоног облика. На падинама око града и у равници на јужној страни, површине око 20 хектара, била су подграђа у којима су живели људи задужени за економски развој града. Они су се бавили земљорадњом, сточарством и разним занатима.
Царичин град је урбанистички планиран град. У његовој изградњи примјењена су сва искуства и достигнућа градитељства античког свијета. Имао је развијену водоводну и канализациону мрежу, купатила и чесме. Аквадуктом дугим 17 километара вода је довођена у град до великог резервоара за воду.
Археолошка ископавања на локалитету „Царичин град”, појашањавају у музеју, започета су 1912. године под руководством професора Владимира Петковића и са извјесним прекидима трају и данас. Нова фаза у систематском научном истраживању овог локалитета започета је 1978. године, када се истраживањима прикључује Француска археолошка школа из Рима.
До данас, откривена су четири прстена бедема, осам базилика, бројни јавни објекти, терме, централни трг, улице са портицима, аквадукт, велика цистерна, водени торањ, брана са језером, занатске пећи и мрежа фортификација у близини града. Нађено је мноштво покретног археолошког материјала: предмета од печене земље, метала, стакла, кости и новац, који илуструју живот у граду. Царичин град је живио веома кратко – 80 година. Подигнут тридесетих година шестог вијека, срушен је већ почетком седмог вијека – у налету Авара и Словена.
Агенције
Највећи број истраживача сматрају да је овај импресивни рановизантијски град Јустинијана Прима, задужбина једног од највећих византијских царева – Јустинијана Првог (527–565). Град је подигнут на стјеновитом платоу највише надморске висине 395 метара, на ушћу Царичинске у Свињаричку реку. Опасан је моћним бедемима са кулама, а на југу, на најнижем дијелу – и воденим ровом. У ближој околини налазила су се три утврђења за заштиту. У град се улазило са јужне и источне стране, кроз три монументалне капије са кулама.
Ужи простор града површине око десет хектара, истичу у лесковачком Народном музеју, чине три архитектонске цјелине, брањене моћним каменим бедемима. На најузвишенијем дијелу је Акропољ, који је био у служби архиепископије. Горњи град се простире око Акропоља и двјема улицама је подијељен на четири кварта. На мјесту гдје се улице сијеку налази се кружни трг – форум. Дуж улица налазиле су се занатске и трговачке радње, јавне грађевине и стамбени објекти. Доњи град се простире јужно од Горњег града и у њему су до сада откривени сакрални објекти, објекти јавног карактера и стамбена четврт.
На Царичиној рјечици уочавају се остаци бране-моста, изнад које се уздиже мање утврђење правоугаоног облика. На падинама око града и у равници на јужној страни, површине око 20 хектара, била су подграђа у којима су живели људи задужени за економски развој града. Они су се бавили земљорадњом, сточарством и разним занатима.
Царичин град је урбанистички планиран град. У његовој изградњи примјењена су сва искуства и достигнућа градитељства античког свијета. Имао је развијену водоводну и канализациону мрежу, купатила и чесме. Аквадуктом дугим 17 километара вода је довођена у град до великог резервоара за воду.
Археолошка ископавања на локалитету „Царичин град”, појашањавају у музеју, започета су 1912. године под руководством професора Владимира Петковића и са извјесним прекидима трају и данас. Нова фаза у систематском научном истраживању овог локалитета започета је 1978. године, када се истраживањима прикључује Француска археолошка школа из Рима.
До данас, откривена су четири прстена бедема, осам базилика, бројни јавни објекти, терме, централни трг, улице са портицима, аквадукт, велика цистерна, водени торањ, брана са језером, занатске пећи и мрежа фортификација у близини града. Нађено је мноштво покретног археолошког материјала: предмета од печене земље, метала, стакла, кости и новац, који илуструју живот у граду. Царичин град је живио веома кратко – 80 година. Подигнут тридесетих година шестог вијека, срушен је већ почетком седмог вијека – у налету Авара и Словена.
Агенције
