Један од симбола Париза, Ајфелов торањ, отворен је за посјетиоце шестог маја 1889. године. Гласовити торањ, ког је конструисао инжењер Густав Ајфел, заправо је изграђен како би послужио као лук на улазу у простор Велике свјетске изложбе у Паризу те године. 

Прво је био замишљен као привремена конструкција, коју би се могло раставити и уклонити након неког времена. Ипак, изазвао је такав интерес јавности да је до данас трајно остао на свом изворном мјесту.

Сам торањ је грађен двије године при чему је било запослено 300 радника. Торањ је склопљен од 18.038 комада жељеза помоћу 2 и по милиона заковица. Висок је 300 метара, а укључујући антену висине 20,75 метара, грађевина је висока 320,75 метара.

Велика свјетска изложба одржана је у години у којој је слављена 100. годишњица почетка Француске револуције. Изложба је представљала значајан међународни догађај, какви су били популарни у другој половини 19. вијека. Из великих свјетских изложби настала је традиција одржавања ЕКСПО-а, која се задржала до данас.

Ајфелов торањ није био отворен истовремено кад и изложба, него неколико дана касније. У тренутку службеног отварања још нису били ни довршени лифтови, тако да су први посјетиоци до горњих дијелова торња могли доћи само степеницама. Велику свјетску изложбу посјетило је током мање од шест мјесеци, колико је трајала, више од 28.000.000 посјетилаца. Током те изложбе Ајфелов торањ посјетило је и много угледних особа, укључујући Томаса Едисона, Сару Бернар и Буфало Била, чија је представа на тему Дивљег запада била саставни дио изложбе. Сам конструктор Густав Ајфел  имао је апартман на врху торња гдје је угостио Едисона.

​Агенције