У легалне токове убризгано 13 прљавих милиона КМ
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Истрагама које се односе на прање новца утврђено је да су кроз финансијски систем БиХ током прошле године у легалне новчане токове убачене нелегално стечене 12.912.434 марке.
То се наводи у Извјештају о раду Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) за 2020. годину.
У том документу додаје се да је причињена штета од пријављених кривичних дјела која се односе на прање новца укупно износила 6.885.797 КМ те да је стечена имовинска корист износила 8.563.615 марака.
У пракси, новац се пере на начин да неко ко се, рецимо, бави растурањем дроге, средства која је "зарадио" убаци у легалне токове тако што, примјера ради, отвори кафић те у њему приказује промет који је врло често вишеструко већи од стварног.
"Прање новца је убацивање нелегалног новца, односно новца стеченог на нелегални начин, у редовне, легалне послове. Рецимо, у питању је новац стечен трговином оружјем, трговином људима и тако даље, или новац који је извучен неплаћањем одређених пореза и дажбина према држави", истиче за "Независне" Радислав Јовичић, бивши министар унутрашњих послова РС.
Подсјетимо, БиХ је у јулу прошле године скинута са европске листе високоризичних трећих земаља са стратешким недостацима у свом режиму спречавања прања новца и борбе против финансирања тероризма, који представљају знатну пријетњу финансијском систему ЕУ.
"Европска комисија препознала је напредак и предузете мјере у овој области који је БиХ остварила у протеклом раздобљу те је закључила да у овој фази, према доступним информацијама, БиХ нема стратешке недостатке у режиму спречавања прања новца и финансирања терористичких активности", саопштено је тада из Министарства правде БиХ.
Када је ријеч о извјештају СИПА за прошлу годину, у њему се наводи да је Агенција у 2020. години радила на укупно 2.524 предмета који су се односили на откривање и истраживање кривичних дјела из надлежности Суда БиХ, од чега су 972 окончана или 39 одсто њих.
"У 2020. години Агенција је надлежним тужилаштвима у БиХ поднијела укупно 144 извјештаја о почињеном кривичном дјелу против укупно 299 особа (280 физичких лица, 17 правних лица и два непозната лица) и 20 допуна извјештаја против укупно 42 физичка лица", наводи се у овом извјештају.
Како се додаје, поднесено је десет извјештаја и пет допуна извјештаја, који се односе на организовани криминал, односно кривична дјела финансијског криминала и корупције, промет дрога, кријумчарење људи и фалсификовање исправа те прање новца.
"Штета по буџете у БиХ идентификована поднесеним извјештајима о постојању основа сумње о почињеним кривичним дјелима из области финансијског криминала и прања новца износи 43.587.106 КМ, а незаконито стечена имовинска корист идентификована извјештајима износи 9.189.042 марке", наводи се у извјештају о раду СИПА за 2020. годину.
Независне новине
То се наводи у Извјештају о раду Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) за 2020. годину.
У том документу додаје се да је причињена штета од пријављених кривичних дјела која се односе на прање новца укупно износила 6.885.797 КМ те да је стечена имовинска корист износила 8.563.615 марака.
У пракси, новац се пере на начин да неко ко се, рецимо, бави растурањем дроге, средства која је "зарадио" убаци у легалне токове тако што, примјера ради, отвори кафић те у њему приказује промет који је врло често вишеструко већи од стварног.
"Прање новца је убацивање нелегалног новца, односно новца стеченог на нелегални начин, у редовне, легалне послове. Рецимо, у питању је новац стечен трговином оружјем, трговином људима и тако даље, или новац који је извучен неплаћањем одређених пореза и дажбина према држави", истиче за "Независне" Радислав Јовичић, бивши министар унутрашњих послова РС.
Подсјетимо, БиХ је у јулу прошле године скинута са европске листе високоризичних трећих земаља са стратешким недостацима у свом режиму спречавања прања новца и борбе против финансирања тероризма, који представљају знатну пријетњу финансијском систему ЕУ.
"Европска комисија препознала је напредак и предузете мјере у овој области који је БиХ остварила у протеклом раздобљу те је закључила да у овој фази, према доступним информацијама, БиХ нема стратешке недостатке у режиму спречавања прања новца и финансирања терористичких активности", саопштено је тада из Министарства правде БиХ.
Када је ријеч о извјештају СИПА за прошлу годину, у њему се наводи да је Агенција у 2020. години радила на укупно 2.524 предмета који су се односили на откривање и истраживање кривичних дјела из надлежности Суда БиХ, од чега су 972 окончана или 39 одсто њих.
"У 2020. години Агенција је надлежним тужилаштвима у БиХ поднијела укупно 144 извјештаја о почињеном кривичном дјелу против укупно 299 особа (280 физичких лица, 17 правних лица и два непозната лица) и 20 допуна извјештаја против укупно 42 физичка лица", наводи се у овом извјештају.
Како се додаје, поднесено је десет извјештаја и пет допуна извјештаја, који се односе на организовани криминал, односно кривична дјела финансијског криминала и корупције, промет дрога, кријумчарење људи и фалсификовање исправа те прање новца.
"Штета по буџете у БиХ идентификована поднесеним извјештајима о постојању основа сумње о почињеним кривичним дјелима из области финансијског криминала и прања новца износи 43.587.106 КМ, а незаконито стечена имовинска корист идентификована извјештајима износи 9.189.042 марке", наводи се у извјештају о раду СИПА за 2020. годину.
Независне новине
