Са 30 година сте у Немачкој релативно млади, јер је просечна старост становништва око 45 година. Статистички гледано, мајке своје прво дете добијају са 30 година, у било ком делу Немачке.

У том погледу више нема разлика између Запада и Истока. Пре поновног уједињења Немачке 3. октобра 1990. било је другачије: прворотке на Западу су у просеку имале 27 година, а на истоку 24. Дакле када је реч о формирању породице животни услови су изједначени.

Чини се да Марко Вандервиц, повереник немачке владе за нове савезне покрајине има право када каже: "Немачка је од 1990. постала веома уједначена у бројним стварима." Као додатне примере он наводи коришћење слободног времена и чланство у удружењима. У које год статистике се погледа "проналази се више заједничког, него различитог".

Заиста? Годишњи извештај о стању немачке уједињености који је Вандервиц представио половином септембра, пружа податке из којих се могу извести и другачији закључци.

Економске разлике

Слика није ружичаста пре свега када је реч о битним факторима: економска снага пет савезних покрајина на Истоку износи свега 73 одсто комплетног немачког просека. И када је реч о платама - са скоро 89 процената још увек се далеко од нивоа на Западу земље.

Вандервиц отворено говори о овом дефициту и нада се промени: доласком технологија будућности на Исток Немачке, према узору на отварање фабрике електро-аутомобила Тесла у близини Берлина. Он конкретно мисли на инвестиције на подручју мобилности, водоника и вештачке интелигенције.

По овом питању Вандервиц, који је члан конзервативне ЦДУ, има исто мишљење као Дагмар Енкелман, председница Фондације Роза Луксембург, блиске Левици.

Енкелман такође истиче економске разлике. "Оне наравно значе другачији развој на Истоку и у будућности", каже она за ДW и додаје да је потребно размислити о томе како се може другачије деловати у регионалном развоју и економској политици.

Биша политичарка ДДР-а се након бројних сумњи помирила са немачким уједињењем: "Свет је шаренији и ваздух је постао чистији", каже она. И - сада може да створи мишљење из прве руке. Јер, како каже, грађани ДДР су Запад познавали скоро само са телевизије, а од 1990. могу да свуда да путују. "Од тада сам видела пуно тога", каже она.
Сан о осећају среће због поновног уједињења

Упркос свим критикама на и даље постојеће разлике она сматра да је коначни резултат позитиван: "Био је то пут који је био исправан за већину људи у Немачкој." А када погледа слике од 3. октобра 1990. још увек се најежи - еуфорија је на неки начин још ту, каже ова жена у својим шездесетим.

Вандервиц се чак нада да ће осећај среће због поновног уједињења моћи поново да оживи. Но, овог политичара који потиче са Истока ипак брине то што се демократија мање цењи на подручју бившег ДДР-а: само 78 посто испитаних у демократији виде најбољу друштвену форму за Немачку, а на Западу тај проценат износи 91 посто.

Усељавање битно за исток

Мирко Вандервиц указује на негативне појаве - добре изборне резултате десничарских странака и на релативно више десничарско-екстремистичких кривичних дела - и каже, да на томе треба да се ради. Њему лично је то веома важно, али то мора да буде важно и читавој политици и друштву. Између осталог - и из економских разлога.
Јер, ако исток жели да задржи економску снагу - усељавање младих је неопходно, сматра он. Још увек велики број младих људи одлази на Запад - тамо су скоро сва велика предузећа аутомобилске и хемијске индустрије, и боље плаћена радна места. Упркос томе повереник за Исток се нада унутарнемачкој миграцији у корист источних савезних земаља.

Радна снага из других земаља

Но, с обзиром на то да би то могла да остане само жеља, Марко Вандервиц размишља о новој радној снази из других земаља, због културолошке близине пре свега из Европе. Тако би могао да замисли да Пољаци, који због Брегзита не могу да остану у Великој Британији, крену да више долазе у Немачку. "Али, мора да се тражи у целом свету! Јер, то је онда отвореност према свету и представља културу добродошлице."

Но, са тим Немци на Истоку земље очигледно имају веће проблеме него Немци на Западу. То се види по изборним резултатима десничарско-популистичке Алтернативе за Немачку, која је према процени Службе за заштиту уставног поретка и делимично десничарско-екстремна. У свих пет источнонемачких савезних покрајина она је ушла у парламенте с изборним резултатима који у неким случајевима прелазе и 20 одсто.

Поглед на политичку карту Немачке показује: АфД је у међувремену свуда; у Бундестагу је од 2017. најјача опозициона странка. Двоцифрени изборни резултати на "просперитетном југу Немачке", како је рекао историчар Франк Беш, говоре да њихов успех није узрокован само слабом економском моћи и недостатком космополитизма. У Баварској је на последњим изборима АфД освојио више од 10, а у Баден Виртембергу чак 15 процената.

Западни део Немачке интернационалнији

У две економски најразвијеније немачке покрајине удео странца је изнад немачког просека и износи 12 процената. Али, било би превише једноставно на тај начин објаснити успех десничарских популиста. Јер, онда би АфД на Истоку, где је просек странаца пет одсто - морао да буде слаб. То да је структура становништва на Западу и 30 година након поновног уједињења шаренија и интернационалнија је пре свега због тога што је тамо усељавање почело још 60-их година.

(б92)