ШТА МОЖЕ ДА СЕ ДЕСИ АКО СЕ ПРЕДСЈЕДНИК САД РАЗБОЛИ МЈЕСЕЦ ПРЕД ИЗБОРЕ? :: Semberija INFO ::

 

ШТА МОЖЕ ДА СЕ ДЕСИ АКО СЕ ПРЕДСЈЕДНИК САД РАЗБОЛИ МЈЕСЕЦ ПРЕД ИЗБОРЕ?


Када се први човјек Америке разболи то је увијек шокантна вијест са читавим низом отворених питања. Шта ако не буде могао да обавља своје обавезе? Ко ће га замијенити? То никако не може бити добро за економију, зар не? Како ће његови геополитички супарници искористити то одсуство? А када се амерички предсједник разболи мјесец дана пред изборе и то од високо заразног вируса против кога још нема лијека - читав хаос може да ескалира до неслућених размјера.

Саопштењем да је заражен корона вирусом, највјероватније приликом пута на прву предизборну дебату са демократским противкандидатом Џоом Бајденом, Доналд Трамп је покренуо праву буру нагађања, неизвјесности и стрепњи.

Поједини оцјењују да ово за Трампа може бити ултимативно "октобарско изненађење", онај фактор у пет до 12 који може преокренути ситуацију на анкетама - на којима Бајден има стабилну предност. Други, пак, узимају у обзир Трампов фактор здравствених ризика и питају се шта ће се десити уколико он због болести буде спријечен да обавља предсједничку функцију или чак буде приморан да одустане од кандидатуре.

Прве посљедице

У Бијелој кући за све постоји протокол, па чак и за пандемијску кризу коју је мало ко могао да предвиди. Економских и геополитичких посљедица ће свакако бити, али ће оне зависити од тежине болести, а посебно од тога да ли ће Трамп да буде онеспособљен за рад.

Само неколико сати након вести о дијагнози америчког предсједника цене акција на берзама широм свијета су пале, док су цијене нафте доживјеле пад већи од три одсто. Међутим, ако се испостави да је Трамп асимптоматски иили благи случај и уколико он настави да твитује из карантина као и до сада, посљедице његове болести на економију вјероватно ће бити привремене и минималне. Прави проблеми ће настати ако се Трамп озбиљно разболи, пише "Блиц".

Најгори сценарио

У том случају постоји протокол који су претходни предсједници користили како би се привремено одрекли власти (Џорџ Буш два пута приликом медицинских захвата, а прије њега Роналд Реган из истог разлога).

Трампу 25. амандман Устава омогућава да преда контролу свом потпредсједнику Мајку Пенсу, а затим да је поврати чим се прогласи способним за рад. Ако Трамп изненада заврши у несвјесном стању, 25. амандман такође омогућава потпредсједнику и кабинету да изврше пренос предсједничке власти.

Линија сукцесије је јасна и у мрачном случају да се предсједник и потпредсједник истовремено тешко разболе. Овај сценарио би био статистички мало вјероватан да се све ово не дешава у вријеме пандемије заразног вируса. Пенс је у међувремену саопштио да је негативан на корону, али и даље постоје шане да се и он зарази у наредном периоду.

Дакле, ако су и предсједник и потпредсједник онеспособљени за рад, на чело Бијеле куће долази трећи најмоћнији политичар у Америци - предсједавајући Представничког дома Конгреса. У овом случају то је Ненси Пелоси, Трампова љута противница која предсједава демократском већином у Конгресу и која је одговорна за то што је он прошле јесени постао тек трећи амерички предсједник у историји против којег је покренут процес опозива.

Ако се Трамп и Пенс тешко разболе, Конгрес је у обавези да осигура законску сукцесију која каже да је трећа у линији Пелоси. Невоља је у томе што амерички Устав не нуди процедуру за утврђивање "онеспособљености" предсједника за рад, што значи да би вјероватно дошло до великог спора ако би демократски Конгрес поставио Пелоси, демократкињу, за в. д. предсједницу, а посебно ако би то учинио неколико недјеља пред изборе.

Ребубликанци би у том случају сигурно покушали да оспоре такву одлуку што би могло да резултира великом уставном кризом. Цијели случај би највјероватније завршио на суду, а незнање о томе ко је тачно предсједник Америке, чак и на неколико сати, може бити изузетно опасно за земљу.

Шта ако Трамп одустане од кандидатуре?

Иако закон дефинише ко преузима предсједнички мандат у случају да Трамп више не може да обавља ту дужност, ситуација је нешто комплекснија када је ријеч о предстојећим предсједничким изборима.

Национални савјет Републиканске странке може поновно да отвори процес гласања за предсједничког и потпредсједничког кандидата у случају да се номиновани кандидат, у овом случају актуелни предсједник Трамп, повуче из конкуренције. Национални савјет у том случају може да одлучи да на његово мјесто помјери потпредсједничког кандидата или да номинује потпуно нову особу.

У том случају би свих 168 чланова Националног савјета поново гласало за Трампову замјену. Ако чланови Националног савјета из поједине савезне државе или територије не успију да се договоре око кандидата, тада би се број гласова који припада њиховој територији подијелио на три, сваки члан би гласао по свом нахођењу, па би његов кандидат добио трећину гласова те територије.

Актуелну ситуацију у којој се налазе Трамп и Републиканска странка додатно компликује случај из 2016. године, када су неки републиканци отворено расправљали о томе треба ли повући предсједничку номинацију за коју се Трамп тада изборио.

Наиме, "Вашингтон пост" објавио је почетком октобра те године видео из 2005. на којем се могло чути како Трамп вулгарно говори о женама и својим "заводничким техникама" које укључују хватање жена за полне органе без питања.

Када се 2016. године расправљало о замјени Трампа, откривено је да Републиканска странка нема јасан механизам за уклањање кандидата већ да је само обучена за ситуације у случају да кандидат умре или да се сам повуче.

(Блиц.рс)