Драмска радионица би се генерално могла дефинисати као динамичан и креативан простор где млади могу истражити своју уметничку страну кроз различите драмске технике. Или још једноставније речено: као поље слободе у којем се могу осетити сигурним приликом стваралачког урањања у непознато, каже за портал ,,Сембериј инфо” Дејан Јанковић, позоришни редитељ из Београда


 
Како бисте описали концепт драмске радионице за тинејџере коју реализујете у Центру за културу ,,Семберија’’?

-Када је у питању радионица коју млади Бијељине имају прилике да похађају, она пружа прилику да се изразе кроз глуму, покрет, говор и импровизацију, градећи самопоуздање и развијајући своје комуникацијске вештине. Кроз учествовање у различитим вежбама и играма, тинејџери могу истражити различите ликове, ситуације и емоционална стања, подстичући тако емпатију и разумевање других, рушећи стереотипе и предрасуде. Као њихов педагог и ментор, увек се трудим да партиципанти открију и развију свој уметнички идентитет, док се међусобно повезују и стварају заједничке приче које надилазе њихове индивидуалне перспективе.

Које су предности укључивања тинејџера у драмске активности?

-Вишеструке: укључивање тинејџера може пружити бројне менталне, емоционалне и социјалне користи које им могу помоћи при расту и развоју. Упознавање себе и света око себе, изградња самопоуздања и самопоштовања је темељ на којем се баштини даљи рад и напредак. Путем драмског изражавања, свако може унапредити своје вербалне и невербалне комуникацијске вештине, што им може помоћи у изградњи индивидуалности, али и у свакодневној интеракцији с другима, чинећи од њих праве тимске играче, оспособљене да сутра можда постану и будући лидери својих колектива.

У чему се издваја Ваш приступ у раду с тинејџерима у поређењу са другим драмским педагозима?

-Морам да признам да нисам упознат са приступима осталих колега у земљи и региону, првенствено из разлога што нисам желео да мој базични педагошки поступак формирају спољни утицаји и трендови. Оно што је сигурно је да припадам мањини која наставља традицију, прекинуту грађанским ратом деведесетих и распадом бивше Југославије, а то је да су предавачи глуме, углавном, били професионални редитељи. Предлажем читаоцима да на интернету истраже биографије својих омиљених глумаца, њихових професора и биће им јасније о чему говорим. Иако и међу глумцима има сјајних педагога, сматрам да кључ њиховог успеха није у њиховом личном извођачком таленту, већ у томе што су били способни да глумачку уметност проучавају, ипак, на одређеној дистанци: феноменолошки. Зато су неретко такви глумци истовремено и редитељи, драмски писци, па, чак, и филозофи попут покојног Владимира Јефтовића који је писао научне радове о глумачкој уметности. Такође, могућност да своју уметничку праксу редитеља континуирано развијам и на националној и интернационалној сцени ми је помогло да своја искуства из различитих културних поднебља сублимирам у концепт рада који глумца или ученика подстичу да истражују, експериментишу и откривају нове начине изражавања, чинећи тако позоришни процес - час глуме изнова узбудљивијим и различитим. Реализујући, у више наврата, своје радионице у Румунији, Хрватској, Грчкој, Норвешкој, Бугарској, Пољској и Литванији, значајно су утицале на мој став о значају мултикултуралне сарадње приликом драмског стваралаштва када се руше све језичке, менталитетске и стереотипске представе о припадницима других народа и вера. То је један од разлога зашто у овогодишњој радионици Фестивала комедије у Бијељини учествује и деветочлана уметничка делегација из пољске организације Театар Ре:генерацја коју предводе Wojtek Mereš и Sonia Resme. Они су стални партнери моје интернационалне организације ,,Artepunkt” у оквиру које континуирано заједничко делујемо и на пољској културној сцени. Идеја код младих Бијељине наишла је на изузетан одзив: свих четрдесет пријављених, са великим ентузијазмом и слободом, учествују у вежбама и креирању заједничких сцена са пољским колегама, склапајући пријатељства која ће се у неком другом облику одржати и након ове радионице.

Како оцјењујете културну понуду за младе у Бијељини и шта сматрате да потребно нашем граду?

-Имао сам прилику да последњих седам година активно пратим развој културног живота вашег града, што ми је изузетно користило као неком ко интезивно размишља о културној политици. Бијељина својим културно-историјским наслеђем и повезаношћу са Дучићем успева да инспирише, обогати и повеже људе који планирају да се баве уметничким стварањем. У томе Центар за културу ,,Семберија’’, са својим компактним тимом, већ дужи период обавља сјајан посао. Покретањем низа књижевних вечери, изложби, добро одмереном селекцијом представа за фестивале ,,Дани комедије” и ,,Чупава бајка”, Априлских дана посвећених средњошколском стваралаштву, говори да се о културном животу грађана брине из године у годину и све више развија. Да није те посвећености, истрајности и подршке, тешко да бисмо били у могућности да се на једној интернационалној драмској радионици сретне педесет полазника, што се још увек није догодило ни граду какав је Београд. То, истовремено, обавезује градске власти да одржавају такав ентузијазам младих, негују и континуирано развијају њихове таленте. Зато сматрам да би оснивање једног омладинског позоришта, уз јаке менторе, за једну деценију могло потпуно да измени културну слику и позицију овог града у региону. Оно ће омогућити младима да се склоне са улице и направе отклон од неквалитетног садржаја, али и да се изразе и развију своје таленте, стекну нове вештине и искуства, те и да се повежу са својом заједницом на јединствен и инспиративан начин. Путовања и повезивање са регионом и светом путем националних и интернационалних фестивала, такође, је једна значајна димензија учења која ће се граду, по њиховом повратку, вишеструко вратити. Подсетимо се шта је седамдесетих и осамдесетих година значио СКЦ у Београду, без чије подршке младима не бисмо данас имали стваралаштво једне светске Марине Абрамовић, Mediale, комплетног punk и hip-hop покрета, ЕКВ-а, Партибрејкерса, Електричног оргазма… Такво оснажујуће искуство за младе, које ће им развити самопоуздање, превазићи страхове и недоумице утабаће пут који Бијељину сигурно води ка идеалу слогана који га дужи низ година прати, а то је - град будућности.
     
(Семберија инфо)