Прошло је годину дана од масакра у београдској Основној школи "Владислав Рибникар", када је К.К., тада тринаестогодишњи ђак, хладнокрвно очевим оружјем убио девет ученика и чувара школе коју је похађао, па се без борбе предао полицији.
 
Овај језиви злочин у школи починио је, како су га свјетски медији назвали, најмлађи масовни убица у историји, не само у Србији, него и у цијелом свијету. Трагедија за коју смо мислили да се не може десити у нашем комшилуку све је шокирала, регион је занијемио, а дан након тог 3. маја и масакра у "Рибникару", Србију, али и регион потресло је још једно масовно убиство, када је у околини Младеновца тада 20-годишњи младић Урош Б. аутоматском пушком убио девет младих људи, а 13 особа тешко ранио.
 
У језивим злочинима за два дана убијено је 19 младих људи, а Србија и регион тешко да ће се опоравити од ових пуцњева у младост. 
 
К.К. је у београдској Клиници за неуропсихијатрију, на Одјељењу за дјецу и младе, под непрекидним полицијским надзором, а против његових родитеља подигнуте су оптужнице и у току је суђење.
 
Суђење Урошу Б. би требало да почне 23. маја.
 
Славица Ђукић Дејановић, министарка просвјете Србије, рекла је да ће 3. маја у Београду програмом под називом "Буђење" бити обиљежена прва годишњица масовног убиства у "Рибникару".
 
Истакла је да ће 3. маја прије свега породице убијене дјеце имати прилику да достојанствено изразе свој бол, сјећање и патњу. Министарка је за РТС рекла да ће сваки 3. мај бити дан огромне туге и сјећања на жртве.
 
"Питање 'зашто' никада неће добити потпуни одговор. Посебно га неће добити они који су највише погођени у овој трауматичној ситуацији, а то су родитељи и породице деце пред којом је требало да буде читав живот", рекла је Ђукић Дејановићева.
 
Свједоци смо да је након ових напада и у Српској било случајева да дјеца доносе оружје у школу, да пријете другим ученицима, али и наставницима, а нека су и величала масакр у београдској школи.
 
"Једном доживљено трауматско искуство никада не може бити избрисано из људског сјећања, нити из сјећања једне друштвене заједнице. Оно ће остати трајно забиљежено у нашој меморији", рекла је за "Независне" психолог Сања Радетић Ловрић.
 
Додала је да ми можемо само научити да више или мање функционално живимо са трауматским искуством. 
 
"Породице настрадалих, наставници и ђаци ће имати шансу да се кроз даљи живот носе са болним губитком на функционалан начин само ако сви ми искажемо довољно саосјећајности, социјалне и психолошке подршке и ако наступе брзе, сигурне и извјесне правне посљедице насиља које се догодио", казала је Радетић Ловрићева.
 
Да ли се и шта промијенило за годину дана од масакра у београдској школи те да ли се овакви и слични догађаји могу превенирати за "Независне новине" коментарисала је психолог Соња Станчић, која истиче да породице убијене дјеце, али и дјеца која похађају ову школу то никада неће заборавити, те да су сви остали, нажалост, ову трагедију већ заборавили.
 
"Нажалост, друштво, већина родитеља и дјеце полако заборављају шта се десило. Кажем - нажалост, јер овакве ствари треба да буду јака опомена да се системски и вриједносно нешто промијени. Ми смо овај догађај само испратили на нивоу сензације и заинтересованости за неке опскурне дијелове цијеле те приче", навела је Станчићева.
 
На питање да ли се унутар система Србије нешто промијенило, Станчићева каже да заиста не може да тврди, али да, што се тиче наше јавности, нашег образовног система, наших родитеља и дјеце - ништа се није промијенило.
 
"Нити смо научили било какву лекцију осим некад кад се спомене у разговору па се изрази нека забринутост да је то појединачни или изоловани случај. То није тачно, јер имамо серију насиља која се наставила послије", казала је Станчићева, наглашавајући да је насиље у порасту на цијелом Балкану.
 
"Из свог угла као професионалац који већ 25 година ради у струци видим како, нажалост, цијело друштво западног Балкана поприма један врло агресиван наратив и напросто чак и унутар породица се његује тај наратив који је превише компетативан и иде на штету других", рекла је Станчићева.
 
Додаје да породице, али и друштво у цјелини, заборављају ону суштину коју чини његовање повјерења, разумијевања, емпатије, као свега онога што би људе требало да чини људима.
 
"Бојим се да смо у посљедњих десет година превише огуглали на лоше ствари око нас", казала је Станчићева.
 
Додаје да се догађаји као што је масакр у "Рибникару" не могу превенирати.
 
"Али се могу превенирати насилни обрасци понашања, насилна друштва не морају да постоје, постоје примјери друштава, држава које не његују насилне наративе, чије породице не његују насилне вриједносне системе и то може да нам буде путоказ како да и ми то радимо", навела је Станчићева.
 
Напоменула је да друштво на западном Балкану раније није било насилно, већ управо супротно.
 
"У прошлости ми смо његовали колективитет, емпатију, разумијевање и подршку другом и били смо по томе познати. То се у посљедњих 20 година из дана у дан губи", рекла је Станчићева.
 
Истакла је да, да би се ово вратило, систем мора то да наметне као вриједност.
 
"Кад кажем систем тад мислим на државу. Предсједник, парламент, скупштина, сви доносиоци одлука морају да његују такав лични наратив захтијевајући од образовног, васпитног, здравственог система, да едукује породице, родитеље и на крају дјецу о вриједносном систему који усваја помоћ, колективитет, разумијевање", навела је Станишићева.
 
Нагласила је да без тога ми срљамо да будемо насилно друштво.
 
"Породица не може сама, школа не може сама, дјеца и млади не могу сами. Овдје би се морао заузети озбиљан интегрисан државни правац и његовати га у наредних 20-30 година да бисмо послије тога могли рећи да имамо једно емпатично, саосјећајно друштво, окренуто колективитету, а не друштво окренуто ка агресији, компетицији, односу борбеном духу гдје је једина вриједност повриједити друге и узети за себе што више", закључила је Станчићева.
 
Како су у МУП РС за "Независне новине" казали након трагичног догађаја у основној школи у Београду, у оквиру пројекта "Школски полицајац" су интензивиране активности школског полицајца, те да ће у току школске године он бити стално присутан у већим школским центрима, док ће у осталим школама бити повремено присутан. 
 
(Независне)                      
​